У атару села Манђелос код Сремске Митровица тек сада је почео да се вади рен јер је током јесени било хладно време праћено мразевима и кишом.
– Ранијих година већи део површина под реном се вадио до Нове године. Међутим, велика влага и замрзнута земља нису дозвољавали да у њиву уђу сезонски радници и механизација – вадилице, но без обзира на то, рену није било ништа што је преко зиме остао у земљи – казао је произвођач рена Бранко Остић.
– Све док је у месецу слово р, може се бавити реном јер од маја до августа креће вегетација, рен губи на љутини и постаје горак.
Он рен гаји на више од десет хектара већ седам година за немачког прерађивача и једини у Србији извози рен. Други произвођачи, напомиње, раде за домаће тржите на малим површинама од пола до два хектара.
Због уговорене производње и пласмана на страно тржиште се и упустио у причу с реном, и све до ове године био је задовоља.
– Ове сезоне су прилике на европском тржишту измењене, опала је потражња у трговинама где се сада купује само основна храна, а уско специјализовани производи слабије траже. Пошто је опала потражња и цена рену је нижа – напомиње Остић.
Илустрација: Рен се отресе од земље, пакује у посебне ѕакове и шаље у Немачку на прераду
Пакује се у специјалне џакове
Остић рен не пере већ га радници само отресу од земље, исеку на жељену величину и сортирају, потом се ставља у специјалне џакове, пакује, ређа на палете и остаља у хладњаче.
Из хладњаче иде у камион за Немачку, где се прерађује и у теглама продаје као финални производ.
Колико рен кошта у немачким радњама и на еврпском тржишту не зна, а не каже ни по којој га цени продаје немачком прерађивађу, али напомиње да ће део рена извадити да би испунио уговорене обавезе, а остатак оставити у земљи за догодине у нади да ће цена рену бити виша.
Килограм рена се на најпрометнијој Футошкој пијаци у Новом Саду продаје за 1.400 динара, има га и изренданог у малим теглицама, за 200 динара. У продавницама прерађен је скупљи. Наш саговорник истиче да рену неће бити ништа што ће остати у земљи. Напротив, добиће на тежини.
– Рен се сади одмах с пролећа, али може већ и у фебруару – марту, а вади се после првог мраза. Практично, један рен се вади, а други сади. Приноси по хектару крећу се од четири до осам тона, у зависности од тога шта се жели добити, да ли рен за индустријску прераду или хоће да се продаје као садни материјал – резнице.
Остић каже да сертификоване саднице рена – резнице купује у Аустрији и да су скупе.
– По хектару треба улог од 4.000 до 5.000 евра – каже.
Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/koliko-kosta-ren-i-da-li-se-isplati-proizvodnja/k6g3349
