Шта је скупље тегла меда или тегла ајвара?

Аутор: Gdjakovic
404 посета

Тегла упрженог ајвара од паприке је 900 динара, а тегла багремовог меда  од 1000 до 1200 динара код већине излагача које смо срели на Сајму зимнице у Коцељеви који је организован по 14. пут. Сви излагачи су сложни у констатацији да је организација сајма као и увек на врхумнском нивоу и да су задовољни продајом производа.

Међу десетинама хиљада производа ми смо издвојили неколико занимљивих. Да на почетку приче ударимо жестоко отишли смо до Силвестера Рсковског који је у Коцељеву доша из Куцуре. Он поред стандардних врста ракије од  шљиве и дуње има и ракије од бундеве и дуда. Каже да од 100 кг комине може бити до четири литра ракије: „Није било једноставно у почетку, требало је подесити све како треба да бих добио ракију какву сада имам. Ми правимо ракију од бундева које се иначе користе за производњу семеники за грицкање. Семенке очистимо и замрзнемо па продајемо . Један килограм расподелите у две тепсије и посолите по жељи и испечете. Од оног меса од бундеве правимо ракију. Што се тиче дуда, имамо 17 стабала дуда разних – белих, црних и црвених. Све то оставимо да преври да би смо добили врхунску дудовачу“.  

КОЦЕЉЕВА – ПРЕСТОНИЦА ЗИМНИЦЕ И ДОМАЋИХ СПЕЦИЈАЛИТЕТА

Да је Коцељева је права престоница зимских ђаконија и омиљена локација домаћица и домаћина чији шпајзи не остају празни током хладних зимских дана показује и све је већи избор нових производа. Тако смо имали прилику да испробамо киселу паприку сомборку заједно укишељену са љубичастим купусом. Слатко и љуто у исто време.

Ове годиние организатори кажу да је било више од 230 излагача из целе Србије, ми смо на једном од штаднова затекли и брачни пар Ивану из Миленчета. Они су ове године прерадили преко три тоне парадајза. Миленче меље, а Ивана меша да не загори уз смех причају за Агробизнис магазин. „Цена парадајза је била око 200 динара и било  је јако тешко добити квалитетан плод ове године каже Миленче. „Ми купујемо у нашој околини од проверених произвођача те смо задовољни квалитетом готових производа“.

На штандовима излагачи су представили богату понуду ајвара, пинђура, љутенице, млевеног парадајза, киселих краставчића, паприка на сто начина, мешане салате, сухомеснатих производа од печенице до сланиниц, али било је и  слатког, компота, сирупа, нектара, сокова, џемова, меда и пчелињих производа, сувих и свежих ђљива. Када већ поменусмо шљиве били смо и на штанду где је породица Бирманчевић изложила свеже  шљиве али и ракију, чоколадирану шљиву и класичну суву ђљиву са из без коштице. Док Ана и Павле услућују купце који чекљају у реду мама Драгана нам се хвали одличним родом шљиве и добром домачом ракијом коју пакују купцу у кесу.

Најбољу кромпирушу прави дама из Зрењанина

Каже биће шљиве довољно, није било проблема у производњи јер није било непогода као у другим крајевим Србије. „Нисмо имали проблем са градом и олујом, а и да јесмо наши засади су осигурани, за то се брине мој супруг Љуба који не препушта ништа случају. Ни бисмо волели да се десило а и да јесте захваљујужи осигурању не би било превелике штете ни губитака“. Бирмановићи имају десетак сорти шљива али се на сајму у коцељеви увек тражи највише стенлејка.

Од неколико штандова до купаца за целу годину

Душан Илинчић, председник Oпштине Коцељева која је као и до сада генерални покровитељ Фестивала зимнице, на  свечаном отварању је подсетио да се 2009. године, када је на истом простору све почело, окупило тек неколико произвођача на неколико штандова и неколико такмичарских котлића за ловачки гулаш. Сада је на такмичењу било 260 екипа које праве гулаш!

Славица Ранковић, заменица председника општине и председница организационог одбора Фестивала зимнице, рекла је да је ова привредно туристичка манифестација у почетку углавном имала продајни карактер, али временом, како се афирмисала, све више је постајала практично само промотивна, јер су произвођачи зимнице успели и успевају да захваљујући овом дводневном наступу у Коцељеви обезбеде посао за наредни период, да им контакти остварени овде доносе наруџбине и испоруку зимских специјалитета током целе године.

Фестивал зимнице је постао прави бренд Коцељеве, наша општина је препознатљива по овој манифестацији. с поносом наводи Славица Ранковић. И истиче да број излагача из године у годину расте, ове их је 230, петнаестак одсто више него лане. Осим из Коцељеве и околине, стигли су из ваљевског краја, Шапца, Чачка, Ужица, Куцуре, Ирига, Врбаса, Новог Сада, Лесковца, Бруса, Пријепоља, из Босне и Херцеговине, укупно из преко 60 градова, општина и села. Процене кажу да Фестивал зимнице у Коцељеви, сваке године посети између 15 и 20 хиљада гостију.

Бирманчевић Dragana
Пчеларство
Силвестер Рсковски

Није згоре напоменути овде има да се набави и грнчарско посуће, можете срести своје добављаче, произвођаче али и добро се забавити уз врхуске делкиатесе. Свако нуди на пробу, а тешко се одлучити шта би пре пробали. Није била лоша ни понуда сирева, пршута, сланиница и чварака који ових дана пуне новине са ценама које остављају купце у чуду. Ми смо пршуту пазарили за 1800, а чварке за 1500 кажу добро смо прошли јер иду и преко 2000. Наравно ко је лењ или има вишка нека да трговцима, ко хоће да уштеди и да поздано зна шта једе нека купује код произвођача. Тако чува његову економију и наше село. И догодине и на многа лета да нас је више у Коцељеви на фестивалу зимнице!

Аутор: Горан Ђаковић

Srodni tekstovi

Оставите коментар