Шта једемо: Промене име па потрошачима уместо виршли увале кланичарске остатаке

Аутор: draganadpetrovic
225 посета

НИЈЕ виршла све што изгледа као ова намирница, већ само она која је направљена од меса. Међутим, намера надлежног министарства да овај омиљени производ доведе до категорије вишег квалитета доношењем прописа, чија је примена почела лане, није баш уродила плодом.Поједини произвођачи крше ова правила, а већина је нашла начин да се „удене“ у прописе, тако што је задржала исти састав и паковање, а из назива је само избацила реч „виршла“. Тако су искоришћене и навике потрошача, који су по инерцији наставили да купују овај производ верујући да конзумирају квалитетнију намирницу.

Најспорнији састојак прерађевина, о којем се у јавности већ годинама говори, јесте тзв. машински сепарисано месо (МСМ) које спада у најлошије, неку врсту месног отпада. Актуелним Правилником о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса, уколико је намирница декларисана као виршла, она не сме да садржи МСМ. Овај пропис не поштују сви произвођачи. Наши репортери су се уверили да трговински ланац „Аман“ два производа, која на тржиште пласира под својом робном марком „Алоро“, декларише као виршла, кршећи Правилник. Произвођач је фирма „Гомбит“ из Инђије.

Илустрација: Потрошаче доводе у заблуду/ Фото: Pixabay

Главни састојак „Аманове“ „виршле пилеће“ је механички сепарисано пилеће месо и то 80 одсто. Њихов производ под називом „виршла деликатес“ садржи 30 процената МСМ. А све ово је супротно Правилнику, јер у свом саставу производи не би смели уопште да га имају, ако су на овај начин декларисани. Тиме се потрошачи доведе у заблуду у погледу квалитета намирнице коју конзумирају. Покушали смо да добијемо коментар и од „Амана“ и од произвођача „Гомбит“, али до закључења овог издања нашег листа, није стигао њихов одговор.

Наши репортери су успели да пронађу само неколико производа на нашем тржишту који су декларисани као виршла и чији је састав у складу са прописима. Већина других произвођача је само из назива на паковању избацила реч „виршла“. Тако се сада зову „пилећа“, „хот-дог“, „деликатес“, „моја“… Фино уситњене барене кобасице се могу наћи и под називима „пипи“, „гуди“, „ћури“. Сви ови производи садрже МСМ, те нису виршла према домаћем Правилнику. Машински сепарисано месо се налази и у саставу познатих италијанских брендова њудy и амадори.

Илустрација: Пуне руке посла за инспекцију/ Фото: Pixabay

На нашем тржишту су присутни и производи под називом хреновка, али ова намирница не мора да испуњава услове квалитета који су прописани за виршлу и може да садржи МСМ. Ипак, састав хреновки одређених брендова одговара управо оном прописаном за виршле.
У ветеринаској инспекцији наводе да је виршла дефинисана као производ који се добија од меса и масног ткива, беланчевинастих производа до два одсто, скроба, воде, влакана, соли, соли за саламурење, екстракта зачина, фосфата, антиоксиданаса и зачина.

  • Циљ Правилника је да спречи да се у овај производ додају друге врсте полупроизвода, попут МСМ, и да се дефинишу одредбе које ће виршлу сврстати у категорију производа, заштићеног, односно вишег квалитета, посебно имајући у виду узрасну доб која их највише конзумира, као што су деца у вртићима – објашњавају за „Новости“ у инспекцији. – Проценат меса у виршли није одређен, зависи од технолошког поступка, врсте меса и цене која се формира за тржиште. Сам произвођач израђује производ по спецификацији и на основу тога наводи проценат меса.

Како истичу, проценат меса није могуће утврдити ниједним лабораторијском испитивањем, али се његова контрола обавља непосредно преко садржаја колагена и протеина, што може да укаже да ли се у производу налази месо или има додатог МСМ-а.

Све ово, вероватно, збуњује купце при одлучивању за који производ да се определе. Из Националне организације потрошача Србије (НОПС) упозоравају грађане да при избору намирнице обрате пажњу на њен састав.

  • Произвођачи и трговци користе старе навике потрошача, али сви они који желе да знају шта конзумирају треба да читају декларацију – истиче Никица Јовановић из НОПС-а. – У складу са Правилником, виршла у свом саставу не може да садржи МСМ. Нису сви производи који су се раније продавали под овим називом, а задржали су исто паковање, сада усклађени са квалитетом прописаним за намирницу која може да се декларише као виршла.
Илустрација: Трговци користе старе навике потрошача/ Фото: Pixabay

РЕДОВНЕ КОНТРОЛЕ
КОНТРОЛА безбедности и квалитета производа од меса на нашем тржишту обавља се кроз редовне и ванредне инспекцијске наџоре – кажу у ветеринарској инспекцији. – Неусаглашености које су утврђене најчешће су одступања у проценту садржаја протеина, додавање адитива који нису дозвољени за одређену групу производа, присуство микробиолошке контаминације. Такви производи се повлаче са тржишта и нешкодљиво уклањају.

УВЕЗЕНА 931 ТОНА МСМ
ЛАНЕ је увезена 931 тона машински сепарисаног меса од живине, које се користи у производњи месних прерађевина, у вредности од 460.000 евра – наводе у Привредној комори Србије за наш лист. – У прва три месеца ове године у нашу земљу је ушло 110 тона МСМ, чија је вредност 60.000 евра. Увоз се реализује из Данске, Словеније, БиХ и Хрватске.

Извор: https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/1026179/virslama-menjaju-ime-njih-stave-otpad-amanovim-pakovanjima-cak-80-odsto-nekvalitetnih-klanicarskih-ostataka

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар