Шта се дешава са ценама хране и докле ће бити овако?

Аутор: Gdjakovic
276 посета

Куда иду цене хране – шта је прави разлог бескрајне спирале поскупљења

Цене хране падају од марта прошле године, али само у извештајима Организације за храну Уједињених нација (ФАО) и билансима светских берзи примарних пољопривредних производа. Намеће се питање зашто појефтињење сировина не утиче на нижу цену прехрамбених производа.

Цене хране падају свуда осим на полицама и тезгама. То што биланси ФАО показују да житарице и уљарице појефтињују од марта прошле године, нема никакав значај да новчанике. Сваког дана све више их празне поскупљења намирница.

Грађани се притају кало ке могуће да је лук из домаћег узгоја скупљи до увозног лимуна.

Бесповратна средства за прераду

Пијачни продавци поскупљења објашњавају растом цена горива који условљава и поскупљења базичних житарица као што су пшеница и кукуруз што ланчано доводи до раста цена воћа и поврћа.

У Лидлу кажу да су на поскупљење воћа и поврћа у Србији утицале лоше временске прилике у Шпанији, одакле се у ово доба увози највећи део робе. Надају се да ће у априлу, када стигну домаћи плодови, доћи и до појефтињења. Делезе истиче да су кромпир и лук поскупели због суше, а шампињони због веће цене енергената. Напомињу и то да је купус појефтини.

Агроекономиста Милан Простран сматра да нема више простора за повећање цена хране. Треба имати у виду да су и прерађивачи а посебно трговци у своју цену пољопривредних а пре свега прехрамбених производа антиципирали, односно уградили део инфлације унапред, додаје Простран.

Указује на то да су истовремено покушали да кроз више цене покрију део изгубљеног дохотка за оне производе за које је држава држала под режимом читаве године.

Колико кошта увозни, а колико домаћи качкаваљ?

Већа конкуренција као чувар животног стандарда

Ограничене цене основних животних намирница, брашна, уља и шећера, требало би да сачувају животни стандард грађана. Удружења потрошача кажу да стандард најбоље чува већа конкуренција.

Први разлог је у суштини недостатак конкуренције. Кад имамо ситуацију да већину снабдевања храном на тржишту главног града контролишу пректично две корпорације, зашто би се оне такмичиле да спуштају цену и да саме себи спуштају профит. Други аспект је нееластичност и немогућност нас као потрошача да не купујемо храну, просто то је нешто то не можемо да не купујемо, наглашава Ненад Бумбић из „Потрошачког саветника“.

Пијаца или маркет, то је дилема коју има све више потрошача. У набавку се иде на више места а акцијске понуде се прате више него временска прогноза. Чини се да баба марта има мање променљиву ћуд од цена хране.

Припремила Марија Миладиновић Лисов

Извор: РТС

 

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар