Цена малине се већ уговара

Аутор: draganadpetrovic
540 посета

Због огромне потражње за малинама на светском тржишту откупна цена по килограму овог воћа прошле године премашила је сва очекивања. У јеку бербе цена је била између 400 и 420 динара по килограму, док је крајем децембра извозна цена за инострано тржиште била од 700 до 1.000 динара.

Према званичним подацима у Србији је под малином регистрована површина од 25. 000 хектара. Међутим, према речима Добривоја Радовић председника Асоцијације произвођача малина и купина, де факто је под малином је између 13.000 и 14 000 хектара. Принос на нивоу земље у 2021. години износио је, према прелиминарним подацима РЗС 110.589 тона. Производња је била на 20807 хектара, а просечан принос 5315 тона. Ипак Радовић он тврди да је био далеко мањи, односно око 50.000 тона али га званична статистика демантује.

Илустрација: Процена је да ће аконтна цена бити између 600 и 800 динара по килограму/ ФОТО: Pixabay

Очекивања у 2022.години

Како је за Агробизнис магазин рекао Радовић већ сада је јасно да ће откупна цена за малину у 2022. бити далеко већа.

-Очекује да ће аконтна цена малине ове године бити између 600 и 800динара по килограму. На цену утичу четири фактора: поскупљење агротехничких мера између 100 и 300 посто, драстично поскупљење ђубрива, недостатак младица које је прво спржила суша прошлог лета, а сада је поломио први влажни снег и наравно климатски услови, односно могуће елементарне непогоде које су и прошле године нанеле огромну штету малинарима – рекао је Радовић.

Када је у питању цена купина Радовић очекује да ће и ту доћи до померања цена посебно што се зна да су засади под купинама у Србији са 6.000 спали на једва 1.500 хектара. С обзиром на потражњу он очекује да ће се откупна цена купина ове године бити око 500 динара по килограму.

Према прелиминарним подацима Републичког завода за статистику купина се у Србији налазила на 5376 хектара, са просечним приносом 5773 т/ха односно укупном производњом од 31036 тоне.

Божо Јоковић из ариљског села Северово малину гаји готово 40 година. Директор је задруге „Агро еко воће” која окупља произвођаче са укупно 10 хектара малињака. Како је рекао за Агробизнис магазин ове године очекује да цена малине буде минимум на прошлогодишњем нивоу, али ће рода бити мање него лане.

-Прво, већ сада је јасно да ћемо имати проблем са радном снагом када дође време бербе, па је питање ко ће те малине да обере. Друго, примарни произвођачи, а и ми као задруга, под константним смо притиском крупних играча и све бројнијих трговачких фирми које се баве трговином малине. Они би да се обогате преко примарних произвођача малина – рекао је он.

Илустрација: малине из Републике Српске завршава на западно-европском тржишту/ФОТО: Pixabay

Чему се надају малинари у Републици Српској

Прошлогодишња откупна цена малина и у Републици Српској била је рекордна. Килограм малина коштао је око 6,5 конвертибилних марака, односно око 3,25 евра. Међутим, прошлогодишњи род је подбацио јер је град уништио најмање 30 посто рода. Малинари у РС већ се припремају за нову сезону и очекују да ће, бар по роду и квалитету бити на нивоу прошлогодишње, али и да ће откупне цене овог воћа које 90 одсто завршава на западно-европском тржишту оборити нове рекорде.

-Прошла година је била задовољавајућа са ценом, међутим мој малињак је погодило невреме и град који је уништило је преко 30 посто рода. Уместо 1,6 тона по хектару колико сам имао 2020. прошле године сам имао само 900 тона – рекао је пензионер Миладин Стевић коме зарада од малина одлично попуни кућни буџет. Стручњаци предвиђају да би се и ове године рекорди када је у питању откупна цена могли поновити.

-Очекујемо да цена неће ићи испод прошлогодишње. Међутим, упркос доброј заради интересовање малинара за проширење засада није онакво какво се очекивало. Улагања су огромна а репроматеријал је скупљи и до два и по пута, што је деморалисало произвођаче малина да проширују засаде.Пре свега мислим на минерална ђубрива где су цене скочиле 250 посто што је драстично поскупљење – рекао је Саша Симић, дипломирани инжењер пољопривреде.

Представници Удружења малинара општина Братунац, Сребреница и Милићи упутили су и апел надлежним институцијама, а пре свега Влади РС и општини Братунац да испуне обећање и исплате надокнаду за штету коју је град причинио у малињацима у јуну прошле године.

Илустрација: Малинари се надају доброј и родној години/ ФОТО: Pixabay

-Ми који плаћамо противградну заштиту питамо се због чега је плаћамо ако не може да нам заштити род. А условљени смо плаћањем јер приликом регистрације газдинства морамо да платимо и противградну заштиту. Значи, не може да се оствари премија ако не платиш противградну. Имамо обећање од премијера да ће та штета бити надокнађена – рекао је Иван Стојановић из Удружења малинара „Виламет“.

Подсећамо, противградна превентивна која има инсталиране противградне станице у средњем Подрињу није дејствовала током јунског невремена јер није добила дозволу од Центра контроле лета БиХ због прелета Еуфоровог хеликоптера. Комисија Братунца, општине са највећом производњом јагодичастог воћа у РС проценила је да је због града уништено 30-50 посто

малињака.

Детаљније у Агробизнис магазину за фебруар. Претплата на 069/2211049 пошаљите искључиво смс са вашим подацима. Цена годишње претплате је 2000 динара.

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

Оставите коментар