Најбољи пример промена у пољопривредној производњи и важности познавања регулатива Европске уније је ових дана производња кромпира у Хрватској. Због тих промена практично сваки произвођач овог поврћа мора да изгради ново складиште или неће моћи да пласира своју робу на домаћем и иностраном тржишту. Како се то десило? Европска унија забранила је употребу средства које је коришћено за спречавање клијања кромпира. Да био опстали пољопривредници морају изградити специјалне расхладне коморе са контролисаним условима нешто попут оних за јабуке. То су велике инвестиције које тешко може приуштити један произвођач али зато удруженима Европска унија плаћа чак 70% трошкова али и зараду запосленог инжењера четири године пуну плату. „То је велика и конкретна помоћ јер престајемо са употребом хемијског средства, кромпир ће бити на сигурном и добићемо стручну помоћ. Тога не би било да није било стручне помоћи консултанта и формирања удружења“.
Дамир Месарић
Хрватски пољопривредници и ЕУ
Удружење произвођача кромпира из Белице формирало је седам произвођача. Ми смо посетили Дамира Месарића који у хладњачи има удео 20% као и још један колега док остали имају нешто мање али толико је и проценат трошкова које имају и које солидарно плаћају у складу са уделима. Да би све било фер један члан има право једног гласа у управљању. Удружење заједно са локалном самоуправом ради на промоцији кромпира из Белице па је тако у центру места настао споменик овом поврћу које узгаја чак 70% пољопривредника из овог места.
„Морате стално ослушкивати тржиште, прилагођавати сортимент, улагати у промоцију вашег проивода. Моја производња је на 45 хектара и од тога на једном хетару имам посебну сорту кромпира која садржи доста антоцијана попут цвекле и лука љубичасте боје“. Приноси кромпира су и до 45 тона по хектару као што је то било прошле године, ове године због суше кромпир је у просеку родио 15 тона по хектару док је љубичасти кромпир нешто мање приносан али је атрактиван и има бољу цену на тржишту.
Имајући у виду да је Дамир снабдевач великих трговинских ланаца он нам је објаснио да сада и они раде контролу добављача и имају право у сваком тренутку да се појаве и изврше инспекцију складишта и производних површина. Мора се водити евиденција о сваком поступку током производње, а такође долази инспекција Управе за аграрна плаћања и Европске уније.
„У почетку је било јако тешко али сада смо се већ уходали. Прво смо набавили комбајн за кромпир и елеватор“.
Нове сорте које се користе су камелија и белроса. На пример камелија издржи у складишту и до јуна месеца и због тога је све више користимо. Кромпир се пласира доста у Хрватској али се извози у Словенију, Мађарску, Румунију, Бугарску и Италију. Цена 2,2 куне у ринфузу.
Жељко Михелић из Лича код Фужине бави се производњом семенског кромпира на 15 хектара. Он за Агробизнис магазин каже да је цена кромпира за исхрану у Хрватској све већа и очекује да ће прећи један евро за килограм до јесени. Према његовим речима произвођачи под хитно морају мењати сортимент јер нико више неће да купи оштећен, прљав и кромпир нестабилног квалитета. „Сада рецимо имате сорту брижит која се веома добро чува и има одличан укус. Ми то семе у Хрватској набављамо из Холандије.
