Сунцокрет ових дана продају по рекордним ценама, за 56 одсто вишим у односу на прошлу годину. Да ли ће поскупети и други производи и који? Од чега то зависи?
На ову тему Телевизија Прва разговарала је овог јутра са проф.др Љубодрагом Савићем, професором Економског факултета и брокером Браниславом Јоргићем.“У тржишној економији је све легитимно – циљ трговца је да заради, циљ потрошача је да купује по што нижој цени. Држава је ту да само омогући да тржиште функционише на задовољаваћу начин. Морамо водити рачуна да се поштују правила тржишне привреде, да се поштује закон. Држава може да интервенише, само што ми у Србији мислимо да она треба да прописује цене, то не може. Ми смо робне резерве уништили, држава се лишила добре улоге коју је могла да има“, оцењује Савић.Јоргић напомиње да смо део глобалног тржишта и да морамо да водимо рачуна шта се на том пољу дешава.
„Имали смо озбиљнији раст цена уља, испражњене су резерве… Очекујем поскупљење. Жетва је у току – код нас је род нешто слабији, уговарају се цене од 55 динара по килограму, прошле године је то било 35 динара, инпути произвођача су већи“, прича брокер.
Професор Савић говорио је и о формирању цене меса.
„Не треба занемарити чињеницу да постоје велике, доминантне компаније које утичу на цену, а оне најчешће не користе домаће месо. Тиме губе и примарни произвођаћи и потрошачи“, напомиње.Понавља да робне резерве могу да „пеглају разлику“, те да је бивша СФРЈ добро користила тај механизам, а да смо се ми одрекли тога.
Према Јоргићевим речима, узрок пораста цена сировина јесте и чињеница да су током пандемије одштампане велике количине пара, пре свега у Европској унији и Сједињеним Америчким Државама.
„Ми смо прошли кроз инфлацију деведесетих година и знамо шта то значи. Друга ствар је да имамо и повећану тражњу за сировинама – становништво се увећава, стандарди расту… Не очекујем да ће у наредних пар година доћи до битнијег пада цена намирница“, наводи он.
Извор: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=09&dd=01&nav_id=1915565
