Интернетом кружи објава да се у одређеним слаткишима, чак и у храни за децу налази генетски модификована храна. Наш закон то не дозвољава, али такве вести увек узнемире грађане.Према важећем закону, Србија нити производи, нити увози ГМО. Контрола није увек савршена, па постоји могућност да се у неким намирницама које се налазе на тржишту налази и ГМО.
ГМО је скраћеница за генетски модификоване организме, који се добијају преносом генетског материјала из једне врсте у другу како би се добиле особине које су из неког разлога пожељне ономе ко је осмислио нови организам.
„То није отров у класичном смислу те речи, али постоји врло велики број истраживања, професора Сералинија пре свега, који јасно указују на могуће штетне последице ГМО“, каже Бранко Чичић, припадник покрета „За Србију без ГМО“. „Има толико индикација које показују да је ГМО штетан да се никако не треба пуштати у промет пре него што се не докаже његова здравствена безбедност“, додаје Чичић.
Позадина ГМО је више политичка и економска него што је то идеја о доброчинству. Реч је о жељи да се овлада производњом и целокупним тржиштем хране.
„Ми у Србији не производимо ништа што има везе са ГМО. То је закон дефинисао, и производити никад нећемо“, каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде. Иако је закон за сада стриктан, захтеви у оквиру преговора са ЕУ изискују прилагођавање, али питање је када, како и којим темпом ће се то дешавати.
Извор:
