Последњих дана на рафовима у Србији примећено је поскупљење свих врста меса, а нарочито свињског, а из Привредне коморе Србије (ПКС) кажу да је разлог недовољан број грла стоке, као и поскупљење житарица којима се стока храни, док из Националне организације потрошача Србије (НОПС) сматрају да је разлог поскупљења намера прерађивача и сточара да зараде више након пандемије.
Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС Ненад Будимовић у изјави за Тањуг каже да се тренутно цена килограма свињског меса од бута креће од 450 до 570 динара у трговачким објектима, док је цена плећке од 440 до 550 динара у зависности од продајног објекта.
Будимовић тврди да је то незнатно повишена цена у односу на претходни период, а разлог тог поскупљења је, како каже, то што су товљеници, односно жива мера свиња, поскупели на 165 до 170 динара по килограму.
Додаје и да трговци и кланичари који купују месо од фармера имају простора да се „уграде“ у цену производа.
- До поскупљенаја је дошло после пандемије која је задала снажан ударац кланичној индустрији. После пада цена почетком године живих животиња и стоке, многи фармери су смањили број товљеника који улазе у турнусе и смањен је број крмача, односно, супрасних назимица, што је довело до смањеног броја грла који улази у товни циклус – објаснио је Будимовић.
Истиче да је чињеница да је дошло до повећане потрошње меса и месних прерађевина широм Србије због летње сезоне и попуштања епидемиолошких мера.
Будимовић додаје да су још неки од разлога поскупљења меса – висока цена кукуруза и сојине сачме који се користе у прехрани животиња и смањен увоз свињског меса и до 30% у односу на исти период лане.
Будимовић указује да до пада цена неће доћи, јер нема економских основа, пошто турнус у свињарству траје шест месеци и у наредном периоду неће се повећати број товљеника, који би утицао на пад цене.
Када је реч о цени пилећег меса, Будимовић каже да је и цена тог меса скочила и да, на пример, цена пилећег филеа износи од 550 до 700 динара.
- Живина се добија од бројлера који су храњени искључиво концентрованом храном, кукурузом и сојином и сунцокретовом сачмом, чија је цена на тржишту висока – навео је Будимовић.
Од свих врста меса, јунеће месо је најмање имало одступања у цени јер се, указује Будимовић, генерално мање троши, због високе цене и начина припреме.
Изнео је податак да се у Србији по становнику годишње троши око четири килограма јунећег меса, док пилетина иде од 18 до 20 килограма по становнику. .
Председник НОПС-а Горан Паповић скреће пажњу да је до поскупљења дошло упркос томе што га има сасвим довољно на тржишту, чак и тржишних вишкова.
- Очито да постоји намера многих прерађивача, фармера, односно сточара да зараде оно где су изгубили у последњих годину дана због пандемије – рекао је Паповић за Тањуг.
Подсећа да није било свадби, рођендана, да нису радили ресторани, те да су се због тога појавили тржишни вишкови.
Паповић каже да у овом случају економски принцип понуде и тражње не функционише, јер, додаје, још увек постоје тржишни вишкови, посебно свиња, а да је цена скочила.
- То никако не може бити, јер до јуче смо гледали пијаце препуне и прасића и свиња, а сада ођедном је све нестало и поскупело. Не, него је то једна нефер утакмица, као и нефер однос према потрошачима да све оне своје губитке у току пандемије задњих годину и по дана надоместе тиме што ће нешто поскупети – каже Паповић.
Сматра да они на тај начин могу бити кажњени тиме да ће потрошачи одбијати да купују свињско месо.
Каже да је другачија ситуација у вези са јунећим месом, јер је за ту врсту меса потражња много већа, и за извозом, те да зато долази до скока цена.
Извор: Тањуг
