Висока цена по којој су малине прошле године откупљене од произвођача у Србији и због тога отежан пласман на иностраном тржишту, где су упола јефтиније, утицаће да ове године откупна цена не буде тако висока, оценили су данас извозници тог воћа.
Због немогућности да продају малину, адекватно откупним ценама, извозници сада дугују произвођачима новац за око 30 одсто откупљеног рода.
Власник фирме која се бави пласманом малина на иностраном тржишту Предраг Орешчанин рекао је да су прошле године власници хладњача због притиска произвођача и Министарства пољоприреде откупљивали малине по високим ценама од по 500 до 600 динара по килограму, а да је сада цена на иностраном тржишту дупло нижа и не могу да их продају јер је пала и тражња.
„Малине су од произвођача куповане по дупло вишој цени него што сада могу да се продају на иностраном тржишту, а нема тражње ни по тој цени. Због тога је на залихама остало непродато око 40 одсто прошлогодишњег рода и вероватно још око 10.000 тона из претходне године“, рекао је Орешчанин.
Додао је да се на светском тржишту нуди и малина из Украјине по цени „дај колико даш“, довољно и 1,5 евра за килограм.
Раст цена малина догодио се, како је рекао, за време пандемије када је на списку за куповину било обавезно воће, међу којим и малине, због јачања имунитета, али сада је дошао период када је људима приоритет да плате рачун за струју и подмире друге приоритетније трошкове, па се воће све мање купује.
Истакао је да ће ове године откупна цена малина бити далеко нижа него прошле године.
На оптужбе произвођача да извозници купују малину из Пољске и мешају је са малином из Србије, Орешчанин је рекао да није искључено да то раде неки увозници, али да то није забрањено и од купаца се не скрива њено порекло.
Резидба боровница – најважнији посао
„Када се малина увезе, њено порекло је назначено у документацији и не може да се не извезе. Увоз је један од начина да се та увезена малина помешана са домаћом некако прода по нижој цени, а да се нешто заради. Просечном потрошачу не значи много разлика у квалитету просечне малине у Србији и Пољској“, рекао је Орешчанин.
Разлика у квалитету српске и пољске малине, према његовим речима није тако велика како се тврди у Србији, а мерена ценом је од пет до десет центи по килограму у корист српске малине.
Произвођач малина из околине Ивањице Добривоје Радовић рекао је да извозници у огромним количинама увозе то воће из Пољске и да сами треба да сносе евентуални губитак због пада цена на иностраном тржишту, уместо да смањују уговорену цену за већ преузету малину.
„У годинама када су извозници добро зарађивали нису делили са нама профит, па нека сада не деле ни губитак. Зашто нису сачували део средстава из година када су добро зарађивали да надокнаде евентуални губитак ове године“, рекао је Радовић.
Он је истакао да је недопустиво да се откупљивачи већ сада договарају да ове године понуде нижу јединствену откупну цену малина и позвао Комисију за заштиту конкуренције да испита да ли злоупотребљавају монополски положај.
Произвођач малина и власник хладњаче Саша Станић рекао је да је прошле године откупљивао малину по цени од 550 до 570 динара по килограму, а да је сада цена на светском тржишту око 300 динара по килограму.
„Плаћамо откупљену малину по уговореним ценама без обзира што је појефтинила на светском тржишту. Цену је оборила малина из Украјине која се извозила у Русију, где је велика домаћа потрошња, а сада Украјина ту малину нуди Европи по 1,7 евра по килограму“, рекао је Станић, који годишње извезе у Немачку, Француску и Белгију око 13.000 тона тог воћа.
Додао је да репрограм кредита који држава нуди откупљивачима како би лакше платили откупљену малину неће решити проблем јер су огромне камате и тешко да ће се неко одлучити да узме репрограм и повећа дуг да би га измирио према произвођачима.
(Бета, 03.14.2023)
