Увоз млека и млечних производа скочио готово дупло у односу на лане

Аутор: draganadpetrovic
295 посета

Према подацима из Привредне коморе Србије (ПКС) за првих шест месеци 2022. године увоз млека и млечних производа реализован је у вредности од 90 милиона евра. То је готово дупло више у односу на исти период прошле године када је тај увоз износио 53 милиона евра. С друге стране, Србија је у првих шест месеци ове године извезла млеко и млечне производе у вредности од 44 милиона евра. Ове бројке, али и гашење фарми, само показују колико је тешка криза у млечном говедарству.

Врзино коло
Како је за Агробизнис магазин објаснио секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС Ненад Будимовић млечно говедарство,као и цело сточарство, у Србији је у великој кризи.
– После короне, поскупљења енергената који су настали као последица сукоба у Украјини проблеми се само нижу. Додатни ударац је поскупљење хране за животиње кукуруза, сојине и сунцокретове сачме све то је утицало на већ „рањено“ млечно говедарство. Производња млека је скупа,фармерима није довољна цена коју имају за предају млека, имамо негативан извозни биланс и питање је колико ће млечно говедарство успети да опстане. С друге стране имамо велику потражња за млеком од стране прерађивачких капацитета односно млекара. Уз све то ударила је суша,врућине утичу на краве које не могу да једу одређену количину хране па дају мање млека. Што би се рекло ударило са свих страна – казао је Будимовић.
Према његовим речима највише су угрожене велике фарме са по 150, 200 и 500 музних грла.
– Ми интензивно радимо ових дана, разговарамо са фармерима како да им се помогне. Тај економски моменат је врло битан. Сада не причамо о заради причамо о опстанку. Држава је решила да премију за млеко продужи још један одређени период и да настави да даје 10 динара по литри што је, за сада, једина могућност да фармери превазиђу ову тешку ситуацију. С друге
стране велики увоз који је реализује у готовим млечним производима утиче на саму потрошњу свих производа од нашег млека. То је једно врзино коло које је тешко размрсити – додао је он.

Илустрација: Предстојећа зима биће тешка због мање сена услед суше
Како је истакао Будимовић већ сад је уочљив проблем припрема сена за зиму јер је суша све уништила.
– Иде период кад треба припремити храну за идућу годину, сено луцерке,силажа, од силажног кукуруза због врућине нема ништа у Банату. Луцерка је требало до сада да има четири откоса а не знам да ли је и други завршен јер нема довољно воде. Једна врло неизвесна ситуација – рекао је Будимовић.
Како је истакао фармери морају да буду свесни да се не може се бесконачно ићи на подизање премије и цена млека.
– Држава може да подстакне и помогне али не може да финансира производњу. Гледајући као потрошач не могу а да не приметим да су млечни производи доста поскупели што додатно умањује потражњу. Нема нигде више јогурта испод 140 динара за литар. Фармер добија 50 до 55
динара у врх главе за литар млека то је готово два и по пута мање него што су цене у радњама – додао је он.
Будимовић истиче да би требало урадити комплетну анализу свих карика у ланцу од фармера и млекара до трговинских ланаца.
– Треба узети у обзир и да произвођачи трпе терет поскупљења енергената,амбалаже, транспорта… Све проблеме који су погодили производњу и прераду млека треба поделити на равне части на све три карике у ланцу производње од фармера до млекара и трговаца.Не може неко да се бори за опстанак а други да буду на нули или имају благу зараду. Такво је време, велики су проблеми и моћи ћемо да их превазиђемо само ако се тај терет равноправно распореди – сматра он.
Према његовом мишљењу произвођачи са мање грла можда ће успети лакше да превазиђу кризу.
– Не кажем да је мањим произвођачима лако, али ће можда лакше да прођу него велики системи који само производе млеко. Мали увек могу да направе сир, кајмак да то продају и добију новац да „продишу“ а велики системи то немају. Они произведу 2.000 литара млека дневно и то је то. При томе треба узети у обзир да је млеко основна животна намирница. Да ли смо појели
пола килограма малина или нисмо то је друга прича. Али млеко ако немају деца, студенти и стари људи, ако немају јогурт, сир то је велика разлика –закључио је Будимовић.

Илустрација: Има и фармера који су распродали краве и затворили фарме

Шта кажу фармери?
Милан Стаменковић, фармер и Мерошевине који има око 80 грла млечних говеда каже да га много више брине суша и то што неће бити кукуруза него цена млека.
– Шта знам, кад се погледа комплетно стање ми немамо лошу цену. Мени лично се, бар до сада, исплатила производња млека зато што сам имао свој кукуруз. Суша је катастрофа и шта ће бити на јесен кад будем морао да купујем храну за стоку не знам, видећемо. А цена млека је таква каква јесте.Да се разумемо увек може боље. Али, Србину је увек мало и 200 динара да добије за литар млека и то би му било мало – рекао је Милан који свакодневно преда између 600 и 650 литара сировог млека у млекару „Златибор“ и задовољан је сарадњом коју има с њима.
За разлику од њега Тодор Совин из Ђурђева затворио је своју фарму млечних говеда после 30 година рада.
– Имао сам око 50 грла млечних говеда и све сам их продао. Нисам више могао да издржим. На ову цену млека и цену хране за говеда једноставно се није могло више јер се млечно говедарство дефинитивно више не исплати –рекао је Совин.
Према његовим речима одлуку је донео након што је сео и направио рачуницу. Обрни – окрени како год да је рачунао био је на губитку.
– Са задњом исплатом млека био сам у губитку 8-9 динара по литри. И то на моју храну, концентрат, моје њиве и механизацију да не рачунам. Кад бих и то урачунао био бих у губитку преко 12 динара по литри млека. Зато сам све продао. Свако има своју рачуницу, ја сам свој проблем решио продајом крава– искрен је Тодор.
Како је истакао има доста земље и обавезе око ње, не може да ради још и на фарми говеда а наћи радника је јако тешко.
– Имам доста обавеза око земље, не могу да оставим на фарму мами од 69 и баби од 80 година. Зато сам нашао најлакши и за мене најбољи излаз. И како време пролази мислим да уопште нисам погрешио – додао је он.

Илустрација: У БиХ се извози јефтино млеко а увози скуп сир и млечни производи

Алармантно и у РС
И у Републици Српској и БиХ млекарски сектор налази се у великим проблемима. Због раста трошкова, фарме се гасе и смањује се производња.Међутим, оно што посебно тишти сточаре је чињеница да се млеко јефтино извози, а потом се млечни производи као што су павлака, јогурт и сир враћају по дупло већим ценама на полице продавница.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ је за првих шест месеци ове године увезла млеко у вредности од око 2,9 милиона КМ,односно 1,45 милиона евра. У исто време из домаћих млекара у иностранство је извезено млеко у вредности од 4,7 милиона КМ односно 2,35 милиона евра. Када се упореде ови подаци јасно се види да БиХ извози јефтино, а увози скупо млеко.Такође, према подацима УИО, видљиво је да се прерађено млеко, павлака и
сир, углавном увозе.
– БиХ је увезла 43.631 килограм заслађеног млека и павлаке у првој половини ове године. Увезено је 855.000 килограма јогурта, кефира и киселе павлаке,као и 890.000 килограма сира – говоре подаци УИО.
С друге стране знатно мање су количине прерађених млечних производа из БиХ које стижу на страна тржишта.
– За првих шест месеци извезено је свега 12 килограма заслађеног млека и павлаке. Извезено је 909.000 килограма јогурта и тек 68.000 килограма сира -подаци су УИО.
Подаци да БиХ увози мање а извози више млека су варка, истиче председник Удружења млекара Републике Српске Владимир Усорац.
– Ми извозимо врло јефтино млеко а увозимо скупо млеко и млечне производе. Увоз гуши домаћу производњу. Откупна цена литра млека коју продају фармери је од 75 до 80 фенинга (37,5 – 40 евроцента) што је веома јефтино – рекао је Усорац и нагласио да се млечни сектор бори за опстанак.
– Опустошена села, недостатак радне снаге, али и неисплативост због пораста свих трошкова разлози су због којих је млекарски сектор у тешком положају.Ове године произвели смо далеко мање млека него лане. Број фармера драстично пада. Ако се настави овај тренд млечна производња ће до Нове године да падне и 30 одсто – рекао је он.

Илустрација: А у продавницама скочице цене млека

Скочиле цене млека у продавницама
Председник Савеза удружења пољопривредних произвођача Српске Стојан Маринковић истиче да домаћи млекари више производе а далеко мање прерађују млеко у млечне производе.
– БиХ извози сирово млеко а увози готове млечне производе као што су сир,павлака, кајмак, сирни намази… То говори да ми у ствари увозимо производе који се праве од нашег млека у иностранству, и које на крају плаћамо по далеко већој цени, што је апсурдно. Профит од јефтиног млека убирају извозници и увозници – наводи Маринковић.
Због пооштрених прописа и мера у ЕУ је отежан извоз сира и павлаке што извозници у БиХ вешто користе.
– Ми смо потпуно отворени за њихове производе и они се увозе скоро без икаквих ограничења. Сада можемо слободно рећи да је целокупна пољопривреда у БиХ на рубу егзистенције, првенствено захваљујући прекомерном увозу. Уколико не почну да штите домаћу производњу, овај сектор је пред гашењем – упозорава Маринковић.
Цене млека у продавницама су скочиле у просеку за пола марке.
– Од те пола марке, само 10 фенинга се врати фармерима, што није ни близу довољно да се покрију трошкови који су далеко већи. Остатак убирају трговачки ланци и откупљивачи. Зарада од рада фармера је потпуно истопљена и прелива се у зараде откупљивача и трговаца – нагласио је Маринковић.

ОВЕ И МНОГЕ ДРУГЕ ЗАНИМЉИВЕ ПРИЧЕ ИЗ ОБЛАСТИ ПОЉОПРИВРЕДЕ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ У НОВОМ БРОЈУ АГРОБИЗНИС МАГАЗИНА!

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар