У малопродаји житарица у Кикинди дошло је до раста доминантне цене сунцокретове сачме на доминантних 65 дин/кг и пада цене сточног брашна, јер је доминирао износ од 33 дин//кг. Протекле се седмице на гадинствима у окоилни Кикинде могао пазарити једино кукуруз природно сушен у нринфузу по доминантној цени од 26 дин/кг.
Луцеркино сено у балама било је јефтиније протекле седмице на газдинствима у околини Ужица, пошто се продаја одвијала најчешће за 25 дин/кг. На пијаци у овом граду било је скупље сточно брашои (33 дин/кг), а јефтинији кукуруз окруњен природно сушен (35 дин/кг).
Јагњад у Банату појефтинила у Краљеву још јефтинија, а најскупља у Подунављу
Сојино зрно било је јефтиније у односу на претходни период на пијаци у Лозници, јер се промет ове компоненте за припрему сточне хране обављао по цени од 60 дин/ кг.
На газдинствима у околини Шапца забележен је пад цена пшенице и кукуруза упакованих у џакове од 50 килограма у односу на претходни период. За пшеницу је требало издвојити 26 дин/кг, а за кукуруз 24 дин/кг. Пшеница је протекле седмице била јефтинија и на газдинствима на подручју Смедерева, јер је доминирао износ од 25 дин/кг. За разлику од ње скупље је било луцеркино сено у балама, јер је доминирао износ од 18 дин/кг. У силосима на подручју Зајечара забележен је пад продајне цене пшенице у ринфузу на доминантних 22 дин/кг. Продајне цене пшенице и кукуруза биле су изједначене на пијаци у Краљеву, пошто је доминирао износ од 34 дин/кг. Могао се пазарити још и сточни јечам по доминантној цени од 32 дин/кг.
Телад у Златиборском крају 600 динара, у Пироту 650, у Чачку није ни било за продају, а прасад и свиње иду на доле
Пољопривредници у Србији ових дана се баве проценама штете коју је нанело невреме. Најбоље ће проћи, према речима економиста, они који су осигурали своје засаде и од олује. На нивоу Србије осигурано је 13 до 15% обрадивог земљишта, што је повећање у односу на ранији период, али није на задовољавајућем нивоу. “Посебан проблем је што само око пет одсто пољопривредних произвођача осигурава своју имовину и засаде, а у њиховом власништву је више од 80% обрадивог земљишта. Додатни проблем је што се пољопривредници у великом проценту одлучују за основну полису осигурања – чак 90% оних који реше да осигурају своје засаде имају полису којом су покривени град, пожар и удар грома.
Како заштити краве, свиње и кокошке од врућине
Министарство пољопривреде упутило је Светској банци предлог пројекта израде документације аутоматских противградних система са системом раног јављања за целу Србију, а Светска банка би требало да одобри додатних осам милиона долара за набавку система, објавило је ово Министарство и навело да су пројектно-техничком документацијом обухваћени и Букуља и Ужице. Ова иницијатива је наставак процеса аутоматизације противградне заштите у Србији када је након завршетка првог пилот пројекта постављања аутоматских противградних система у радарском центру Ваљево, 99 станица, потпуно завршена модернизација радарског центра Фрушка гора, 118 станица и радарског центра Бајша, 141 станица.