Након периода изузетно високих цена ратарских производа на светским берзама и код нас, дошло је до „хлађења“ тржишта. Цене падају, на шта могу да одахну сточари. О томе, али и расположивим фондовима за инвестиције наших пољопривредника, са агроекономским аналитичарем Жарком Галетином разговарао је за РНС Стеван Давидовић.
„Мај месец је био месец велких обрта, а запамтићемо га по томе што су поред пшенице, две најзначајније ратарске културе имале ценовне максимуме, и то на глобалном нивоу“ рекао је Галетин.
Цена соје је износила око 85 динара по килограму, што је апсолутни максимум, затим кукуруза са 27 динара што је такође ценовни максимум, и цене пшенице и сунцокрета које је биле нешто испод ових нивоа. „Као да нам се ценовно поновила 2012 година за коју смо мислили да се неће скоро десити“ додао је Галетин.
Узроци су највише ковид криза али и мношто тржишних и ван тржишних разлога. На пад цена у другом делу маја је утицало неколико ствари.
„Једна је најава изласка из кризе тј. повратак великих играча а то су финасијски фондови, затим деловање закона понуде (смањена) и тражње, те је за очекивати стабилизација тржишта те затим и пад цена“ рекао је саговорник.
Терминско тржиште је и даље веома активно па стручњаци верују да ће цене примарних ратарских производа имати добру цену. Ово је нешто што би могло да улије неку наду нашим товљачима, каже Галетин.
Недавним позивом за субвенције Министарства пољопривреде (аранжман са СБ) тј. кредит назван 50-40-10, (50 одсто бесповратна средства, 40 кредит, и 10 одсто сопствено учешће) обухваћени су мањи пољопривредници у висини од 20 до 50 хиљада евара, који нису препознати у ИПАРД-у.
Извор: http://rtv.rs/sr_ci/ekonomija/finansije/hladjenje-trzista-cene-padaju-(audio)_1243342.html
