Стање у млечном говедарству утиче и на сектор това јунади. Да ли је могуће постићи зараду?

Аутор: Gdjakovic
367 посета

Огњен Пивашевић из Бачког Новог Села млад је пољопривредник који обрађује око 70 хектара
земље, а уз то бави се и товом јунади и годишње утови и прода око 75 грла.
План је да наредне године у стајама буде стотину грла.
На Пољопривредном факултету дипломирао је на смеру за сточарство, а супруга, која је лекарка и са
којом има троје деце, помаже му у послу и како каже Огњен не смета јој да бели мантил замени
радном одећом.
– Највише радимо отац и ја, мада смо сви породично укључени у посао. Деца су још мала, али се
надамо да ће и Софија, Вељко и Тара кренути тим стопама. Знање које сам стекао на факултету ми
помаже да опстанем у послу, али ми значи и туђе искуство – прича за Дневник Огњен.
Интензивно се бави пољопривредом од 2005., а сточарством, односно товом јунади од 2012.
године.
– Обрађујемо државно земљиште или под закупом. Бавимо се производњом сточне хране, силажним
кукурузом, оним за зрно, сточним јечамом и пшеницом. У комерцијалном делу ратарства нам
доминира соја, јер је овај подунавски регион одличан и најпогоднији за њу, па се на то и ослањамо.
Затим, од соје може да се заради и она је индустријска биљка са широким спектром искоришћења и
годинама иама стабилну цену. Ове године је знатно подбацила због суше. Нисмо 60 дана имали
кишу. Последња је била половином маја и од тада није било падавина и то баш у периоду када је соја
најзахтевнија што се тиче влаге. Ова година је равна 2012. Надамо се да ћемо се провући некако
– појашњава Огњен.
Сточарством су почели да се баве са 20 грла, а капацитет објекта им је 100.
– Најбољи могући товни материјал тренутно код нас је стари традиционали сименталац из Србије. Међутим,
ми који товимо јунад се суочавамо сваке године са све већим проблемом набавке те телади.

Сада је телад све скупља због уништења млечног сектора у делу Србије где се и набављају.
Здравствено прилагођавање сименталца нашим војвођанским условима може бити доста
проблематично, а наше потребе су за све већим бројем телади. Зато смо се од прошле године
окренули и набавци холштајн расе. Њих набављамо на већим фармама у Војводини. Мада, холштајн
доста заостаје када је реч о товним карактеристикама за сименталцем, а нарочито за оним товним
расама са којима се још нисмо сусретали – каже Огњен. Млеко не производе на имању али је, каже,
позвалац теме, јер се доста његових пријатеља бави овим сектором сточарства.
– Млеко је најзахтевнији облик сточарства и оно је највише угрожено. Сведоци смо тога да људи
одустају од ове врсте производње. Мало је цена млека дошла себи, али то још увек није довољно.
Када је реч о цени меса, она је око 2,9 ЕУР за сименталце, док је за холштајн око 300 динара са
ПДВ-ом. Та цена колико-толико покрива наше трошкове и можемо рећи да је у реду. Посао је велики,
енергенти и сточна храна су скупи, као и радна снага. Потребна је једна опширна калкулација, да би
се могло рећи да ли је то довољно или није, али, ето, ми гурамо са том ценом – каже саговорник
Дневника.
Робу, како каже, испоручују у више праваца.
– Било је година када нисмо могли да пласирамо своју робу. Пре две године је било ужасно, тада
смо продавали бикове за 1,7 ЕУР по килограму и још се нисмо од тога опоравили. Сваке године је
другачије – појашњава Огњен.
Каже да су ове године имали инвестицију за изградњу силоса и направили један модеран објекат који је
саобраћајно повезан са шталом где је олакшано храњење и чишћење.

Извор: https://www.ekapija.com/

Srodni tekstovi

Оставите коментар