У Сурчину се планира градња новог погона компаније „Нестле” у Србији, који ће имати део за производњу, замрзавање и паковање. Реч је градњи погона за израду производа на биљној бази, и то четири врсте – шницле, медаљони, прса и филе на бази соје, глутена, уља уљане репице, екстракта квасца, брашна, сирћета и воде, с додатком арома.
Како је пренела „Е-капија”, Секретаријат за заштиту животне средине града Београда огласио је јавни увид у захтев за одлучивање и потребу процене утицаја на животну средину пројекта производног објекта „Нестле ПБМС” у Сурчину, који је поднела компанија „Нестле Адријатик С д. о. о. Београд” . Погон је планиран као доградња и реконструкција постојећег дистрибутивног центра у оквиру њиховог индустријског комплекса у Сурчину.
Из године у годину расте број људи у свету који се не хране намирницама животињског порекла, што је мултинационалним компанијама знак да уводе иновације у производњи
Иначе, развојним планом те компаније предвиђено је проширење асортимана, а истиче се да је своју производну локацију у Србији изабрала за производњу нових производа на биљној бази. Тај ће погон имати део за производњу, замрзавање и паковање. Технолошки поступак производње између осталог подразумева екструдирање и сечење масе у четири облика, панирање, пржење полупроизвода, грил-маркирање, замрзавање и паковање.
У пројекту се наводи како су истраживања компаније „Нестле” усмерена на исхрану која ће смањити ризик од болести данашњице, попут гојазности, дијабетеса и болести крвних судова.
Ова компанија није прва која најављује новине на тржишту намирница које нису животињског порекла, а које имају све више следбеника. Процењује се да ће то тржиште у наредној деценији бити вредно 140 милијарди долара, то јест десети део садашње вредности тржишта меса.
И Европска комисија својевремено се оглашавала о питању замена за протеине животињског порекла, истичући како се истражују могућности да се они у будућности више добијају из биљака као што су сунцокрет, сочиво, уљана репица и друге. Међутим, званичници су упозоравали да Европа због разноликости тржишта и климатских фактора није у могућности да произведе довољно биљних протеина сходно нарастајућим захтевима и да би све заинтересоване стране морале да се укључе у решавање овог питања.
Из године у годину расте број људи у свету који се не хране намирницама животињског порекла, што је милтинационалним компанијама знак да уводе иновације у производњи.
Одговор прехрамбене индустрије у ранијем периоду била је употреба беланчевина на биљној бази, а све више се говори и о производњи меса у лабораторији. Пласирање нових веганских производа на тржиште од 2010. повећано је за 250 одсто. У Великој Британији, рецимо, број вегана повећао се у последњој деценији за 360 одсто, а осим те земље, пад потрошње меса бележе и Немачка, Кина, Канада… Према ранијим истраживањима, око 43 милиона купаца у Америци рекло је у истраживању да нису вегани или вегетаријанци, али да повремено купују биљне производе јер воде рачуна о здравој исхрани, и то најчешће сојино и бадемово млеко, тофу и веганске бургере.
Све ово знатно погађа месну индустрију и њен профит. Прошле године у ово време водила се жучна дебата у ЕУ да ли ће производи биљног порекла моћи и даље да имају називе који асоцирају на месо и да ли се на тај начин потрошачи доводе у заблуду јер је њихова производња све савршенија, па те замене по мирису и укусу све боље опонашају право месо.
И поред тога у многим државама ЕУ отварају се радње за продају биљних замена које изгледају као месаре и имају широку понуду ових производа.
Према подацима агенције Нилсен из прошле године, на америчком тржишту продаја биљних замена за месо удвостручавала се сваког месеца од почетка пандемије. Иако је истовремено расла и продаја обичног меса, то је било знатно мање. Ипак, стручњаци сматрају да је потребно много више времена да би се угрозила месна индустрија јер се и даље седам од десет људи изјашњава да једе месо.
Извор:https://www.politika.rs/scc/clanak/491947/Kupci-sve-vise-traze-zamene-za-meso
