Пшеница је лоше плаћена и слабо тражена ових дана, али када се преради у кифлу или питу цена је превисока, тако бар кажу потрошачи. Пекари сматрају да су цене пецива мање него што би требало да буду, те да једва покривају трошкове енергената и плате запослених. Најављују да ће од државе тражити једну квоту бесцаринског увоза тврдих пшеница како би побољшали квалитет домаћег брашна.
Погачица 80 динара, пројица 70, рол виршла 180 – купцима скупо, за пекаре јефтино. Кажу да је за годину и по дана само квасац поскупео 120 одсто. Истичу да већ два месеца нису мењали цене.
Зоран Пралица из Уније пекара каже да су пекари поскупели производе „свега 30-40 одсто, а код неких производа и до 50 одсто“.
„Куповна моћ код нас у Србији није толика, тако да пекари нису могли да врше максималана поскупљења, која су можда и требали“, рекао је Пралица.
Каже да ограничена цена хлеба „сава“ није утицала на то да пекари надокнађују профит подизањем цена осталих производа, јер им је држава дала брашно по субвенционисаним ценама. Да би побољшали квалитет пецива тажиће бесцарински увоз тврде пшенице.
Стручњаци кажу да та иницијатива не иде уз чињеницу да на залихама имамо велике количине непродате пшенице.
“Имајући у виду да смо ми прошле године поред доброг рода имали и изузетно квалитетну пшеницу, дакле сви параметри квалитета који су били битни за пекарску индустрију су били бољи него у претходних пет година“, истиче Сунчица Савовић из “Жита Србије“.
Илустрација: Засејано 25.000 хектара пшенице више него прошле године
Зашто се увози висококвалитетна пшеница
Жарко Галетин са Продуктне берзе Новог Сада истиче да подржава захтев Уније пекара.
„Имали смо пре пар година увоз 30.000 тона побољшивача, те висококвалитетне пшенице из Mађарске и имамо искуство да је тај увоз чак подстакао потрошњу домаће пшенице“, рекао је Галетин.
Пољопривредници кажу да висококвалитетну пшеницу и сами производимо, али на малим површинама, додају, биле би веће када би им млинари плаћали више. Двадесет одсто је скупља од стандардне пшенице, што је недовољно, кажу, дасе покрију мањи приноси.
“Пшеница је драстично пала доле, тако да нема заинтересованих купаца, и ти купци који су заинтересовани, конкретно прерађивачи, млинари дају веома малу цену пшенице“, истиче Јовица Јакшић из Независне асоцијације пољопривредника Србије.
Тренутно на залихама имамо више од 700.000 тона пшенице за извоз најављује се и нова жетва са рекордним приносима.
Припремила Марија Миладиновић Лисов
3 коментари
Brasno nesme da poskupi.Pekarski proizvodi mogu da poskupe.Vratimo se tradiciji domacoj radinosti peciva, pita, hleba.Tosta nas truju pekari adetivima bojama, sumnjivog porekla brasna iz uvoza.Koristimo nase brasno, mesimo svoj lebac kod kuce, sacuvajmo nase zdravlje.A samim tim ustedecemo i koju paru.
Teško je pekarima, cene su podigli samo 30 do 50 procenata,a preko toga,za ova dva meseca cene nisu korigovane. Upravo zbog tih sitnih korekcija ne idemo kod njih,prešli smo na kućnu radinost,em zdravije em jeftinije.
Pitate se zašto Srbija mora da uveze pšenicu, pa prosta stvar da upropasti skroz seljaka i svoju poljoprivredu to je jasno i pticama na grani.