Сушна сезона није погодовала роду ораха, због чега ће у појединим воћњацима пад приноса бити више од четрдесе процената. То би се могло одразити на поскупљење, међутим, српско тржиште углавном је покривено орахом из увоза, па то највише утиче и на кретање цена.
“И просто када и суша и мраз учине своје, са једне стране, са друге стране имамо тај сеоски туризам, како би те приходе надокнадили због негативног утицаја суше и мраза”, каже Дејан Јевтић произвођач ораха из Прислонице.Како су метео услови утицали на пропаст овогодишњег рода, многи воћари сматрају да ће се одразити на цену, али стручњаци тврде да то није пресудни фактор.
“Србија производи на годишњем нивоу од осамнаест до 25.000 тона, кажем условно се могу прихватити, јер Србија је дужи низ година увозник, пре свега из Украјине, у последње време и Молдавије, наводи др Александар Лепосавић Институт за воћарство у Чачку
Решење у очувању производње јесте примена агротехничких мера, избор сорти које су отпорне на климатске промене. У Сталаћу на једној плантажи окренули су се страним сортама.
“Сорта Пиера Лара и сорта Туларе имају нешто каснију вегетацију, те су јако погодне за наше климатске услове, избегавају успешно касне пролећне мразеве, али избегавају и добро те јесење мразеве”, каже Иван Газибарић, воћар из Сталаћа.Светлана Лукић, власница плантаже ораха у Сталаћу наводи: “Само што треба да буде вредан човек и да полива стално, да орах добија довољну количину воде да би могао да се храни, јер је превише родио Лара поготово родила и требала је нечим да се храни.”Они који се баве производњом ораха кажу да су попут те воћке очврснули и упркос лошој сезони превладаће тешкоће. Радом и уз велика улагања за добру сезону и род којим ће анулирати губитке.Припремили: Предраг Стојковић и дописнициИзвор: РТС
