Смрзнуте малине у врху извозног потенцијала Србије

Аутор: draganadpetrovic
179 посета

Пољопривреда и прехрамбена индустрија Србије су за шест месеци ове године остварили укупну спољнотрговинску размену вредну готово 3,1 милијарду евра, што је повећање од 11,7 одсто у односу на исти период лане, објавила је Привредна комора Србије.Извезено је робе за 1,98 милијарди евра, што је повећање од 13,6 процената у односу на резултате из 2020. године, с учешћем у укупном робном извозу од 19,6 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику .

Увоз је вредео близу 1,12 милијарди евра, што је за 8,4 одсто више у односу на првих шест месеци 2020. године, с учешћем у укупном робном увозу од 8,6 процената.

Остварен је суфицит у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа за шест месеци ове године од 859,4 милиона евра, што је повећање од 21,1 одсто у односу на половину 2020. године. Покривеност увоза извозом је 177 процената и већа је у односу на шест месеци прошле године када је износила 169 одсто.

Илустрација: Највише смо извозили кукуруз

Најважнији производи извоза аграра у првој половини ове године су кукуруз (298,9 милиона евра), смрзнуте малине (137,4 милиона евра), пшеница (91,1 милиона евра), цигарете које садрже дуван (88,5 милиона) и дуван за пушење (86,4 милиона евра).

Према структури извоза најзаступљеније су житарице – 26,8 одсто, воће и поврће – 22 процента, дуван и производи од дувана – 9,7 и пића – 6,8 одсто.

На увозној страни, најважнији производи су банане – 35,1 милиона евра, различити производи за исхрану вредни нешто више од 55 милиона евра, непржена кафа – 22,1 милион, цигарете – 19,7 милиона евра и месо од домаћих свиња за 18 милиона евра. У структури увоза највеће учешће имају воће и поврће – 24,8 посто, кафа и чај – 11 процената и дуван – 8,9 одсто.Најзначајнији спољнотрговински партнери Србије у извозу у првој половини ове године су земље Европске уније с учешћем у извозу од 55,8 одсто (1.102,9 милиона евра), потом земље ЦЕФТА региона – 22,7 процената (448,8 милиона евра) и Руска Федерација – 7,8 посто (153,6 милиона евра).

У односу на исти период 2020. године, вредност извоза повећана је у земље ЕУ за 27 одсто, у Русију за 14,8 процената, а у ЦЕФТА земље за 6,6 посто. У ЕУ се највише извозио кукуруз, пшеница, бели шећер, јечам, вода, малине, соја… а у земље ЦЕФТА кукуруз, безалкохолна пића, јестиво сунцокретово уље, цигарете, пшеница, брашно…

Илустрација: Брашно један од најтраженијих извозних артикала

Вредност увоза из земаља ЕУ током првих шест месеци ове године била је 748,8 милиона евра, што чини 67,2 одсто укупног увоза. Након тога следи ЦЕФТА регион – 96,3 милиона евра увоза и учешћем од 8,6 посто, те Русија – 45,1 милиона евра и учешћем увоза од четири процента. У односу на посматрани период 2020. вредност увоза из земаља ЕУ је повећана за 11,4 посто, док је из Русије смањен за 21,1 одсто.

Из земаља Европске уније најзаступљенији је увоз производа за исхрану, меса од домаћих свиња, обична и газирана вода, препарати на бази екстраката, асенција, као и прерађевина од меса. Из земаља ЦЕФТА се највише увозио парадајз, малина, млеко и павлака, крставаци, уљане погаче, месо од домаћих свиња, уље од сунцокрета…

Извор: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/izvoz-agrara-veci-za-136-odsto-31-08-2021

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар