150
Према саопштењу РЗС на дан 01.07.2024. године очекује се жетвена површина под пшеницом од 032 ha, род од 2.900.536 t, уз просечни принос од 5,3 t/ha. Ова процена производње је за 15,9 % мања у односу на производњу остварену у прошлој години, а у односу на десетогодишњи просек (2014–2023) већа је за 2,4%. (Прилог 1.)
Ове године жeтвa пшeницe спорадично је пoчeла још прве недеље јуна (у појединим деловима Баната и Бачке), међутим због прекида услед кише завршена је тек друге недеље јула.
Тржиште:
Домаће тржиште: Пшенице ће у тржишној 2024/25 години, према проценама производње и уз залихе из претходне тржишне године бити зa дoмaћe пoтрeбе, од око 1,5 милиона тона, а процењене количине расположиве за извoз износе око 2,3 милионa тoнa. (Прилог 1.)
- У тржишној години 2023/24, на самом почетку, у време жетве (јул 2023), просечна цeнa пшенице била је на нивоу од 21,64 дин/kg бeз ПДВ. Током прва четори месеца тржишне године цена је имала тренд пада (октобар 19,29 дин/kg бeз ПДВ). Након тога услед повећане тражње уследио је раст те је у децембру просечна цена пшенице износила 20,89 дин/kg бeз ПДВ. Интересовање за пшеницом током јануара месеца било је велико али је понуда била слаба, међутим без обзира на однос понуде и тражње код кретања цене у односу на децембар бележи се пад од 4,55%. Цена пшенице имала је тренд пада све до марта када је достигнута најнижа просечна цена за тржишну 2023/24 годину која износи 18,57 дин/kg бeз ПДВ. Повећању просечне априлске цене пшенице допринела је повећана тражња у односу на понуду у прве две недеље месеца, при чему су структуру купаца махом чинили извозници. У понуди се најчешће налазила пшеница са вишим параметрима квалитета у односу на тражено. У мају понуда пшенице била је слаба ,а тражња је била на нижем ценовном нивоу. Средином маја месеца закључен је први берзански уговор за пшеницу род 2024. године по цени од 22,00 дин/kg без ПДВ-а. Пшеницом новог рода у јуну се трговало у ценовном распону од 20,50 до 21,50 дин/kg без ПДВ-а у зависности од параметара квалитета и паритета. Када је у питању род 2023. године, он је током јуна прометован у широком ценовном опсегу од 20,50 до 25,00 дин/kg без ПДВ-такође у зависности од параметара квалитета и паритета. Просечна јунска цена износила је 22,31 дин/kg без ПДВ-а (24,54 дин/kg са ПДВ-ом). (Извор: Продуктна берза Нови Сад, Прилог 2. и 3.)
- У недељи 08 – 12. јула на Продуктној берзи у Новом Саду пондерисана цена пшенице износила је 20,74 дин/kg без ПДВ (22,82 дин/kg са ПДВ). Цена пшенице на истом је нивоу као и друге недеље јула 2023. године.
- Према подацима Управе царине у 2023/24 тржишној години укупно је извезено око 1,5 милиона тона пшенице и производа, за 43% више него 2022/23. Пшенице у зрну извезено је око 1,1 милион тона, за чак 55% више у односу на претходну тржишну годину.
Светско тржиште:
Према јулском Извештају америчког Министарства пољопривреде (USDА) процене за 2024/25 указују на за веће залихе, потрошњу, трговину и залихе у поређењу са проценама из прошлог месеца. Процена производње већа је за 5,4 милиона тона на 796,19 милиона тона, захваљујући повећању процене за Сједињене Државе, Пакистан и Канаду. Светска потрошња је повећана за 1,9 милиона тона на 799,9 милиона тона, а трговина је практично непромењена, процењена је на 212,9 милиона тона (већи извоз за Сједињене Државе, Канаду и Пакистан скоро је надокнађен смањењем за ЕУ, Турску и Узбекистан). Предвиђене светске крајње залихе за 2024/25 повећане су за 5,0 милиона тона на 257,2 милиона, углавном због повећања за Сједињене Државе, Кину, Аргентину, Пакистан и Канаду која превазилазе смањења за Русију, ЕУ и Иран.
- Поред уобичајених разлога за пораст и смањење током тржишне 2023/24 године, као што су промена временских прилика, кретања курса долара, активности инвестиционих фондова, велики утицај на кретање цене пшенице на америчким берзама имало је пад цена у Европи услед сливања јефтине украјинске пшенице на европско тржиште. Због тога су чак поједине европске земље уводиле одређена спољнотрговинска ограничења у односу на Украјину. У периоду фебруар – април 2024. године кретање цена на америчким берзама имале су различити ток, без значајног пораста или пада, а углавном због слабе извозне тражње у појединим периодима, неповољних временских прилика у појединим регионима производње пшенице како у САД тако и Бразилу и Аргентини, као и промена на тржишту новца и финансија. У мају цена пшенице снажније расте на берзама под утицајем прогноза о смањењу залиха и повећању извоза, а поред тога временске прилике у САД нису погодовале завршној фази развоја пшенице. Куповине шпекуланата и финансијских фондова довеле су цене на највиши ниво у односу на претходних 10 месеци (28.05. у Чикагу 257,28 $/t, у Минеаполису 235,77$/t). Крајем маја (29-31.05.) цена пшенице на берзама ипак пада. Цене нафте на њујоршкој берзи прве недеље јуна (03-07.06.) пале су на најнижи ниво у односу на претходна 4 месеца услед најаве Организације земаља извозница нафте да ће у четвртом кварталу ове године повећати производњу. Пад цене нафте подстакао је пад цена пољопривредних роба на светском тржишту те и цене пшенице, а који је додатно подржан већим прогнозама производње. Генерално током тржишне 2023/24 године цене пшенице на америчким берзама нижег су нивоа у односу на 2022/23 годину. На дан 03.07.2023 године цена пшенице на берзи у Чикагу износила је 233,77 $/t, а у Минеаполису 216,70 $/t док су на истим берзама на дан 10.07.2024. године оне износиле 199,67 $/t (за 14,6 мања) и 184,19$/t, (за 15,0% мање). (Извор: Продуктна берза Нови Сад, Прилог 3. и 4.)
Политика:
- На основу Уредбе о обавезној производњи и промету хлеба од брашна Тип-500, („Сл. Гласник РС“, бр.47/2023 и 71/2023 и 104/23) Републичка дирекција за робне резерве вршила је размену меркантилне пшенице за 32.500 тона пшеничног белог брашна ”Т-500”, које ће се добити мељавом, ради интервентне продаје произвођачима хлеба. Цена је 22 дин/kg без ПДВ-а, односно 24,2 дин/kg са ПДВ-ом.
- У „Службеном гласнику РС“, број 47 од 24.05.2024.године објављена је измена Уредбе о ограничењу висине цена основних животних намирница („Службени гласник РС“, број 14 од 23.02.2024. године). Овом изменом продужено је важење до 31. августа 2024. године Уредбе из фебруара којом је утврђено да максимална малопродајна цена за брашно тип Т-400 глатко, у паковањима до једног килограма, укључујући и један килограм, не сме прелазити 54,99 din/kg, а за тип Т-500 49,99 din/kg. Максимална произвођачка цена брашна тип Т-400 глатко, у паковањима до једног килограма, укључујући и један килограм, не сме прелазити 45,00 din/kg, а за тип Т-500 40,90 din/kg. По напред наведеним ценама произвођачи морају испоручивати трговцима на мало најмање 50% испоручених количина на месечном нивоу у односу на исти период претходне године. Максимална количина брашна по напред наведеним ценама коју трговац на мало може да прода потрошачу у појединачној куповини је пет килограма брашна тип Т-400 глатко и пет килограма брашна тип Т-500.
- У „Службеном гласнику РС“, број 55 од 21.06.2023. године објављена је Уредба о обавезној производњи и промету хлеба “Т-500“ којом се продужава утврђена обавезна производња и промет хлеба од брашна “Т-500“ најмање 30%, максимална висина маржи од 6%, ремитенда до 5%, рокови плаћања (не може бити дужи од 20 дана од дана пријема рачуна за испоручени хлеб) и интервентна продаја брашна “Т-500“ привредним субјектима који се баве производњом хлеба од брашна “Т-500“(Републичка дирекција за робне резерве ће произвођачима хлеба извршити интервентну продају 10.800 тона брашна „Т-500”). Максимална малопродајна цена хлеба из члана 2. став 2. ове уредбе је 59,00 динара, а максимална произвођачка цена је 50,60 динара. Уредба је ступила на снагу 1. јула и важи 6 месеци.
- На основу закључка Владе Републике Србије 05 број:339-5911/2024 од 04.07.2024. године, а ради остваривања билансних потреба и стратешког нивоа залиха меркантилне пшенице, Републичка Дирекција за робне резерве врши куповину до 30.000 тона меркантилне пшенице род 2024. године, домаћег порекла. Цена меркантилне пшенице је 24,00 дин/kg ( у цену није урачунат пдв). Откуп се врши од пољопривредних породичних газдинстава која морају бити уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, у складу са Правилником о упису у регистар пољопривредних газдинстава, промени података и обнови регистрације, електронском поступању, као и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Службени гласник РС“, број 25/2023, 110/2023, 3/2024, 34 /2024.), а налазе се у активном статусу.
- Уредбом Савета (ЕУ) 2024/1652 од 30. маја 2024. о измени и допуни Анекса I Уредбе (ЕЕЗ) бр. 2658/87 о тарифној и статистичкој номенклатури и о Заједничкој царинској тарифи ЕУ је утврдила је царину на одређене производе увезене из Русије и Белорусије са применом од 1. јула ове године. Код житарица оне износе: за пшеницу od 95 eur/t, дурум пшеницу 148 eur/t, раж и јечам 93 eur/t, меркантилни кукуруз 94 eur/t, хељду 37 eur/t и просо 56 eur/t.
- Европска унија донела је Уредбу 2024/1392 (14. маја 2024.) о привременим мерама либерализације трговине којима се допуњују трговинске повластице које се примењују на украјинске производе на основу Споразума о придруживању између ЕУ и Европске заједнице за атомску енергију те њихових држава чланица, с једне стране, и Украјине, с друге стране. Привремене мере либерализације трговине успостављене овом Уредбом требало би да подразумевају суспензију примене система улазних цена на воће и поврће, суспензију царинских квота и увозних царина и суспензију примене поглавља V и члана 24. Уредбе (ЕУ) 2015/478. Тим ће мерама Унија заправо привремено пружити одговарајућу финансијску подршку у корист Украјине и погођених привредних субјеката. Иначе, државе чланице на основу члана 24. Уредбе (ЕУ) 2015/478 могу да доносе или примјењују: (а) забране, количинска ограничења или мере надзора на основу јавног морала, јавног поретка или јавне сигурности, заштите здравља и живота људи, животиња или биља, заштите националног блага уметничке, историјске или археолошке вредности или заштите индустријског и комерцијалног власништва; (б) посебне формалности о девизном пословању; (в) формалности уведене на основу међународних споразума у складу с Уговором о функционирању Еуропске уније.
- Европска комисија објавила је 29. маја изјаву о праћењу увоза житарица из Украјине поводом доношења Уредбе (ЕУ) 2024/1392 о привременим мерама либерализације трговине. С обзиром на важност производње житарица и тржишта житарица, Комисија ће посебну пажњу посветити праћењу увоза житарица, првенствено пшенице, а специјално концентрацији таквог увоза у државама чланицама које граниче с Украјином. У оквиру редовног дијалога с Украјином Комисија ће настојати да реши све проблеме који се утврде праћењем. У изјави се наводи да увоз из Украјине може бити под надзором у складу са поглављем IV Уредбе (ЕУ) 2015/478 о заједничким правилима за увоз, који може бити у облику увозних дозвола, ако кретање увоза прети наношењем штете произвођачима из Уније и ако то захтевају интереси Уније. Наглашено је и да је Уредбом предвиђен појачани заштитни механизам за производе на које се примењују аутономне трговинске мере. Комисија је први пут увела ту могућност и спремна је активирати механизам у случају штетних учинака на тржиште једне или више држава чланица, а не само на тржиште ЕУ у целини. Стога остаје могућност активирања појачаног заштитног механизма за увоз пшенице из Украјине.
- ЕУ и Молдавија су се 26. марта сложиле да продуже свој споразум о друмском транспорту до 31. децембра 2025 године. Први пут потписан 29. јуна 2022 године, споразум је ступио на снагу након губитка рута кроз украјинске црноморске луке након руске инвазије. Требало је да се заврши 30. јуна 2024. Одлука је донета на састанку заједничког комитета успостављеног према споразуму и не мења његову суштину.
- Због тржишне ситуације изазване украјинским увозом, у Мађарској су предузете даље мере које утичу на нови увоз уз ограничења на украјинске пољопривредне производе. Влада намеће пуне захтеве за декларацијом за пољопривредне производе који се забрањују за увоз из Украјине, без обзира на земљу порекла. Усвојена је уредба којом се уводи обавезно декларисање пољопривредних производа, Владина уредба 80/2024 (IV 11.). Према Уредби, увоз пољопривредних производа чији је увоз из Украјине ограничен, генерално се мора унапред пријавити Националној канцеларији за безбедност ланца исхране (NEBIH), најмање 24 сата пре увоза (или 6 сати у случају ваздушних или водни транспорт). Изузеци су семена за сетву, производи који се уносе за личну потрошњу и транзитни терет. Уредба је ступила на снагу 16. априла 2024. године, а у листи производа за које се примењује захтев за декларисање је иста као и пољопривредних и прехрамбених производа чији је увоз из Украјине ограничен. У Листи се налазе, између осталих, обична пшеница (еx 1001 99 00), кукуруз (1005 90 00), јечам, раж, хељда и просо. (https://www.agroberichtenbuitenland.nl/ )
- Украјина и Словачка су преговарале (април 2024.г.) о уклањању једностраних ограничења наметнутих украјинским пољопривредним производима. Две земље су се обавезале да ће до средине следеће године систематски преиспитати постојеће споразуме који се односе на финансијску, техничку и економску сарадњу, као и социјалну заштиту. Кључни фокус ових ревизија биће брзо елиминисање једностраних ограничења која утичу на украјински пољопривредни извоз. Овај споразум између Украјине и Словачке означава кључни корак ка решавању тензија и неговању кооперативнијег и обострано корисних економских односа. Наиме, Словачка је, као и Пољска и Мађарска, у септембру 2023. године, продужила ограничење увоза украјинског жита. (https://euromaidanpress.com/)
- Пољска је увела строжију контролу пољопривредно-прехрамбених производа на украјинској граници како би заштитила своје домаће тржиште од неконтролисаног прилива производа. Анализом докумената о транзиту украјинске производње, испоставило се да се велики део производње, укључујући уљану репицу и пшеницу, која пролази кроз Пољску у балтичке државе, на крају враћа у Пољску. Због тога организације пољопривредника већ дуго позивају на контролу украјинских пољопривредно-прехрамбених производа који улазе у Пољску како би се осигурало да пролазе кроз земљу у транзиту и да производи који не испуњавају строге стандарде ЕУ не улазе на пољско тржиште. Производи из Украјине, чији је увоз изазвао озбиљне поремећаје на пољском тржишту од 2022. године, укључују житарице, живину, јаја, шећер, смрзнуто воће, па чак и сок од јабуке, а Пољска је један од највећих светских извозника истих производа. (https://www.euractiv.com/, фебруар 2024.)
Актуелности:
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде објавило је и ове године извештај о стању у пољопривреди у Републици Србији. ”Зелена књига 2023“ представља детаљан аналитички извештај о стању у сектору пољопривреде за календарску 2023. годину, кojи сe сaстojи из двe књигe. Првa књигa дaje хoризoнтaлни прeглeд сeктoрa, дoк другa прикaзуje прeглeд нajвaжниjих сeктoрa српскe пoљoприврeдe. Извeштaj o стaњу у пoљoприврeди oбjaвљуje сe jeднoм гoдишњe зa прeтхoдну кaлeндaрску гoдину, нa oснoву Зaкoнa o пoдстицajимa у пoљoприврeди и рурaлнoм рaзвojу, a у склaду сa прaксoм oбjaвљивaњa oвaквe врстe извeштaja у зeмљaмa члaницaмa EУ. Извeштaj сe мoжe прeузeти нa сajту Mинистрaствa пoљoприврeдe, шумарства и водопривреде (http://www.minpolj.gov.rs/).
