Рат и житарице – колико земље региона зависе од увоза

Аутор: draganadpetrovic
332 посета

Пошто пшенице, кукуруза, брашна и уља имамо више него довољно за сопствене потребе, Влада је дозволила извоз раније уговорених количина у Албанију. За Северну Македонију се чека одлука. Према најавама надлежних, ни остале земље Западног Балкана не треба да брину, јер ће и за њих бити довољно хране.Од почетка сукоба у Украјини, осим водећих светских извозника Русије и Украјине, рампу на извоз житарица спустиле су и Мађарска и Србија. Наша земља обуставила је и продају брашна и уља у иностранству.У претходном периоду на састанцима министара пољопривреде Србије, Албаније и Северне Македоније, договорено је да извоз неометано крене пут тих држава за количине које су уговорене пре ступања забране на снагу. Житарице ће најпре бити испоручене Албанији, док се за Северну Македонију чека одлука Владе.

„Годишње потребе Македоније су око 330.000 тона пшенице. Током прошле године из Србије смо увезли око 65.000 тона пшенице и око 54.000 тона кукуруза. Потребе за брашном су 160.000 тона, а у 2021. години од Србије смо купили око 35.000 тона. Укупан увоз хране и животиња из Србије прошле године био 160.000.000 евра, а животињских и биљних масти и уља близу 34.000.000 евра. Ова година је турбулентна и не можемо да дамо прецизну информацију колики је тачно увоз и колико се троши“, каже Горан Георгиевски, потпредседник Привредне коморе Северне Македоније.

ПКС за увођење квота

Пшеницу и кукуруз Србија продаје у читавом свету, док готово 70 одсто извоза брашна и уља завршава на тржишту земаља региона. Будући да имамо значајне залихе основних животних намирница, у Привредној комори Србије залажу се за увођење квота за извоз житарица и укидање забране за готове производе.

Председник ПKС Марко Чадеж истиче да та институција предлаже да се, када је у питању Западни Балкан, обезбеди неометани извоз производа више обраде – брашна, уља, шећера и онога што имамо не само довољно за нас, него и залихе за извоз.

„То се врло лако дâ погледати које су залихе, колико имамо чега да бисмо могли да одлучимо да ли ћемо да извозимо или не“, објашњава Чадеж.

Колико житарица увози БиХ
Босна и Херцеговина је зависна од увоза. Годишње троши 450.000 тона пшенице, 1.330.000 тона кукуруза, 200.000 тона уља и 65.000 тона брашна. Знатне количине набављају управо у Србији, па их охрабрују најаве да ће за регион бити довољно хране, упркос забрани извоза.

Момчило Kомљеновић, директор Сектора за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ, наглашава да је прошле године увезено око 67.000 тона пшенице, 126.000 тона кукуруза, 50.000 тона брашна и 8.800 тона уља.

„Република Српска има 33 уговора које су наше фирме из БиХ потписале са Србијом и информације говоре да никаквих проблема неће бити око реализације тих уговора“, додаје Комљеновић.

Црна Гора, 80 процената житарица и млинарских производа из Србије
Црна Гора је током 2021. из Србије увезла пољопривредне производе у вредности од 253 милиона евра, што је 42 одсто укупног увоза. Чак 80 процената житарица и млинарских производа и 70 процената уља на црногорско тржиште стиже из Србије.

„Разговарамо са свим колегама у региону, посебан фокус је са Србијом. У комуникацији смо са министром и владом, и имамо уверавања да ће овог четвртка, бити донета одлука о укидању забране извоза ка Црној Гори. С обзиром да то траје три недеље, већ доводи у проблем наше ланце снабдевања и ми смо принуђени да разматрамо алтернативна решења ако не дође до укидања ове забране“, каже Александар Стијовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Црне Горе.

Шта је Хрватска увезла из Србије
Хрватска производи више житарица него што троши, па је и сама извозник. Прошле године та чланица Европске уније увезла је из Србије око 12.000 тона кукуруза, 6.000 тоне пшенице и 4.500 тона брашна што, како кажу, нису велике количине.

Државни секретар у Министарству пољопривреде Републике Хрватске Тугомир Мајдак истиче да једино значајно што је Хрватска увезла су сирова рафинирана уља искључиво за потребе иностраног тржишта, за регионе где фабрика „Звезда“ производи уља у већем делу за тржишта БиХ, Словеније, Црне Горе.

И док у свету због сукоба у Украјини страхују од могућих несташица хране наредних месеци, Србија због тога не би требало да брине. Пшеница је јесенас посејана на око 630.000 хектара, а пољопривредници ће у наредих месец дана сејати пролећне културе на око два милиона хектара, од којих ће половину заузети кукуруз.

Подсећамо, извоз 30.000 тона пченице и 17.000 тона кукуруза у Алабанију је већ одобрен, камиони су натоварени а извозници само чекају сертификате фитосанитарне инспекције.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4759723/zapadni-balkan-hrana.html

Srodni tekstovi

Оставите коментар