Откупна цена крава за клање СМ расе била је виша током последње недеље јуна у кланицама на подручју Пиротског региона. Најчешће се откуп обављао за 320 дин/кг. Поред крава за клање вршен је откуп телади СМ расе телесне масе до 160 килограма по доминантној цени од 650 дин/кг и товне јунади телесне масе преко 480 килограма по цени од 420 дин/кг. У кланицама на територији Јужнобанатског региона продекле је седмице забележен раст откупне цене товне јунади делесне масе преко 480 килограма. Доминирао је износ од 340 дин/кг. Раст откупне цене товних бикова СМ расе телесне масе преко 500 килограма у односу на предходну седмицу забележен је кланицама на подручју Нишавског региона пошто је доминирао износ од 350 дин/кг. Понуда просечна као и број откупљених грла. Доминантна откупна цена телади СМ расе износила је 550 дин/кг у кланицама на подручју Браничевског редиона. За откупљену товну јунад телесне масе од 350 до 480 килограма кланичари су плаћали 500 дин/кг, а за краве за клање СМ расе 200 дин/кг током последње седмице јуна.
Репортери СТИПС из Кикинде протекле су недеље евидентирали раст откупних цена товних свиња телесне масе од 80 до 120 килограма на доминантних 270 дин/кг и крмача за клање на доминантних 220 дин/кг.
На пијаци живе стоке у Крагујевцу дошло је до раста цене товних свиња телесне масе од 80 до 120 килограма на доминантних 250 дин/ кг. За разлику од њих нижа је била цена прасади телесне масе од 16 до 25 килограма (350 дин/кг).
Пад откупне цене товних свиња телесне масе од 80 до 120 килограма забележен је последње цедмице јуна у кланицама на подручју Јужно-Банатског региона Доминирао је износ од 260 дин/кг. Поред товљеника вршен је откуп крмача за клање по доминантној цени од 210 дин/кг.
Откупна цена товних свиња телесне масе од 0 до 120 килограма била је виша у односу на предходни период у кланицама на подручју Јужно-бачког региона пошто је доминирао износ од 260 дин/кг. Забележена је просечна понуда грла ове категорије свиња.
Репортери СТИПС из Крагујевца су у седмици за нама евидентирали раст продајних цена јаради на сточној пијаци у Крагујевцу на доминантних 260 дин/кг и шиљежади јер је такође доминирао износ од 260 дин/кг. У кланицама на подручју Шумадијског регона дошло је до пада откупних цена оваца на доминантних 180 дин/кг и шиљежади на доминантних 200 дин/кг.
Откупна цена јагњади била је нижа у односу на предходни период у кланицама на подручју Нишавског региона пошто је доминирао износ од 380 дин/кг. Обим откупљених грла ове категорије оваца био је просечан. На сточној пијаци у Нишу није било промене како у погледу цене тако и у погледу понуде и тражње.
Пад откупне цене јагњади евидентиран је такође и у кланицама на подручју Рашког региона јер је последње седмице јуна доминирао износ од 350 дин/кг.
Најчешће продајне цене јагњади и јаради биле су ниже у односу на предодни период на пијаци живе стоке у Сомбору. Јагњад су се могла пазарити за 360 дин/кг, а јарад за 310 дин/кг.
Понуда кукуруза протеклог је месеца варирала од места до места док је потражња била слабија пошто је број домаћих животиња у сталном опадању па су и мање потребе. Слична је ситуација забележена и на
тржишту пшенице и осталих пољопривредних производа укључених у припрему квалитетне сточне хране.
Постигнута цена кукуруза на пијацама у Србији током јуна варирала је у интервалу од 30 до 40 дин/кг. У силосима се цена варирала од 18 до 35 дин/кг. За пшеницу су купци протеклог месеца на пијацама требали најчешће да издвоје од 35 до 44 дин/кг, док је у силосима цена варирала од 21 до 37 дин/кг као и предходних пар месеци. Настављен је тренд слабе понуде сточног јечма на пијацама укљученим у пројекат СТИПС. Промет ове житарице одвијао се на четири пијаце по цени од 36 до 44 дин/ кг. У силосима је цена износила 33 дин/кг. Ни на тржишту сточног брашна није било значајнијих промена, а цена је варирала од 30 до 38 дин/кг. Што се силоса тиче сточно брашно се могло пазарити једино на подручју Лознице по доминантној цени од 32 дин/кг.
У малопродајним објектима је цена овог хранива варирала од 32 до 38 дин/кг. Доминирао је износ од 36 дин/кг, што
указује на пад цене. Понуда сојине сачме је у јуну забележена у малопродајним објектима на подручју дванаест градова по доминантној цени од 110 дин/кг.
Соја у зрну се протеклог месеца могла пазарити на пијаци у Лозници, а доминантна цена износила 80 дин/кг. У
силосима је продајна цена сојиног зрна варирала од 50 до 72 дин/кг. Продаја луцеркиног брашна одвијала се у малопродајним објектима на подручју Чачка и Сомбора по доминантној цени од 50 дин/кг као и током маја.
Сунцокретову сачму су протеклог месеца купци могли пазарити малопродајним објектима на подручју дванаест градова Србије варирала у интервалу од 45 до 65 дин/ кг, али је доминирао износ од 60 дин/кг. То указује на пад цене.
Мало боља била је понуда луцеркиног сена у балама на газдинствима и на пијацама укљученим у СТИПС. Цена је
варирала од 22 до 40 дин/кг у зависности од кавалитета прозвода и обима понуде и тражње.
У Србији се, на основу стања усева, очекује да производња пшенице ове године буде 3.755.000 тона што је за 20,8 одсто више у односу на прошлогодишњу, објавио је Републички завод за статистику. Процене су да ће производња малина бити мања за 15 одсто, а вишања за 11,9 одсто. У поређењу са претходном годином засејано је више шећерне репе за 20 одсто, а мање кукуруза за 1,5 одсто, сунцокрета за 4,3 одсто и соје за 10,3 одсто. У односу на десетогодишњи просек (2013–2022) производња пшенице ће бити већа за 36,2 одсто, док је површина засејаних сојом више за 4,6 одсто и сунцокрета за 14,8 одсто, а засејано је кукуруза за 5,2 одсто мање и шећерне репе за 12,8 одсто.
