Производња, прерада и тржиште пшенице

Аутор: Gdjakovic
320 посета

Производња: Према саопштењу РЗС на дан 23.09.2022. године остварена производња пшенице износи 3.113.085 тонe на површини од 631.086 хектара са приносом од 4,9 тона.  Овогодишња производња је за 9,6% мања у односу на производњу остварену у прошлој години. Када се упореди са десетогодишњим просеком (2012–2021), производња пшенице већа је за 15,9%. (Прилог 1.)

Сетва пшенице почела је пре оптималног рока, међутим реметиле су је временске прилике, тачније киша и успорена берба кукуруза. Прогнозе да ће бити засејано пшенице на површини већој од прошлогодишње због добре цене и мањег рода пролећних култура су се оствариле. Процењује се да је у Србији засејано око 730.000 хектара под пшеницом.

Домаће тржиште: С обзиром на остварену производњу од oko 3,1 милион тона, пшенице ће бити дoвoљнo зa дoмaћe пoтрeбе, а за извoз чак око 1,6 милиона тoнa.

Према подацима Управе царина, закључно са септембром, од почетка 2022/23 тржишне године укупно је извезено 306 хиљада тона пшенице и производа (237 хиљада тона пшенице у зрну). У прва три месеца тржишне 2022/23 године остварен је мањи извоз пшенице у зрну за 43,0% у односу на исти период прошле године. У јулу месецу (до 21.07.) на снази је било ограничење извоза према Одлуци о привременом ограничењу извоза основних пољопривредно прехрамбених производа битних за становништво („Службени гласник РС“, бр. 49/2022, 52/2022, 57/2022, 59/2022, 61/2022, 67/2022, 69/2022, 74/2022, 76/ 2022)  али велики проблем код извоза, не само пшенице већ и других зрнастих култура представљао је низак ниво водостаја Дунава.

Цeнa пшeницa од почетка жетве до краја септембра имала је врло благи тренд раста. Цена по којој се трговало зaвисила је oд квaлитeтa пшенице.   У јулу  просечна цeнa пшенице изнoсилa je 35,70 дин/kg, а  36,96 дин/kg у септембру (3,5% већа од јулске цене). Септембарска просечна цена већа је за 41,5% у односу на просечну цену у истом месецу 2021. године. Пoндeр цeнa друге нeдeљe oктoбрa на Продуктној берзи Нови Сад изнoси 39,67 дин/kg бeз ПДВ-a.

Светско тржиште: Према извештају aмeричкoг Mинистaрствa пoљoприврeдe о прoцeнaмa понуде и тражње светског тржишта од 12. октобра, глобални изгледи за пшеницу за 2022/23. годину су смањене понуде, потрошња, трговина и залихе. Залихе су смањене за 1,9 милиона тона на 1.057,7 милиона због смањене производње за САД и Аргентину више него што је повећана производња у ЕУ. Без обзира светска производња је и даље рекордна. Производња Аргентине смањена је за 1,5 милиона тона на 17,5 милиона (смањене су и пожњевене површине и приноси у континуираним широко распрострањеним сувим условима). ЕУ производња је подигнута за 2,7 милиона тона на 134,8 милиона, углавном на основу виших владиних процена из Пољске и Немачке. Глобална потрошња смањена је за 0,9 милиона тона на 790,2 милиона. Светска трговина је смањена за 0,6 милиона тона на 208,3 милиона услед смањења извоза САД и Аргентине. Предвиђене крајње залихе за 2022/23. смањене су за 1,0 милиона тона на 267,5 милиона углавном због смањења за САД.

Према проценама ОЕЦД-ФАО из 2022. до 2031. године, тржиште пшенице ће се повећати за 1.2% годишње уз спорију потражњу за храном и популацијским растом. Прогноза такође указује на повећање трговинских токова пшенице за 1.4% годишње у периоду од 2022. до 2031. године.

Тренутно стање на светском тржишту пшенице је углавном позитивно. Светске залихе пшенице порасле су у 2020. години и тренутно се процјењују на 841 милиона тона, што је 2 посто више од претходне године. Прогноза је да ће се глобална потражња за пшеницом у 2022. повећати за 0,3 посто, упркос ревизији од 3,1 милиоуна тона на ниже овог месеца због смањења количина у Украјини, САД и Индији.

Према прогнози ФАО-а из 2021. године, производња пшенице у 2023. години процењује се на 757 милиоуна тона, што је 4,2 посто више него у 2021. години. У 2023. години се такође очекује да ће глобална потражња за пшеницом бити 745 милијуна тона, што је 0,3 посто више него у 2021. години.

Слабија тражња, као и покренут извоз из Украјине, најснажније су утицали  на кретање цене пшенице на америчком тржишту и то са трендом пада током јула све до половине августа. Под притиском суше у производним регионима кукуруза и соје, без обзира на повећане прогнозе светске производње пшенице, цене на безама ове културе бележе раст средином августа и њено кретање задржава тренд раста све до краја септембра. Током септембра најјачи утицај на кретање цене пшенице на америчким берзама имале су активности финансијских фондова, као и геополитичка дешавања у свету. Друге недеље октобра (13.10.2022.) за пшеницу износи 327,83 $/t (фјучерс дец/22, Извор: Продуктна берза Нови Сад).

Политика:

  • На основу Закључка Владе који је усвојен на седници од 25.08.2022. године Републичка дирекција за робне резерве вршила је размену меркантилне пшенице за 27.000 тона пшеничног белог брашна „Т-500“, које ће се добити мељавом, ради интервентне продаје произвођачима хлеба. Размена меркантилне пшенице за пшенично бело брашно „Т-500“ вршена је у паритетном односу који је утврђен на основу сакупљених понуда по овом огласу. Цена брашна на паритету утоварено у возило купца у кругу млина складиштара Дирекције износила је 33,00 дин/kg, са пдв-ом. Рок за достављање понуда био је до 05.09.2022. године, до 11 часова. (http://www.rdrr.gov.rs/)
  • трајало је од 26. августа до 6. септембра 2022. године. (http://www.rdrr.gov.rs/)
  • На основу Програма републичких робних резерви за 2022. годину Републичка дирекција за робне резерве врши размену 16.468 тона семенске пшенице за меркантилну пшенице рода 2022. и 2023. године. Паритетни однос – 1 kg семенске пшенице за 1,8 kg меркантилне пшенице рода 2022. године и 1 kg семенске пшенице за 1,8 kg меркантилне пшенице рода 2023. године. Размена семенске за меркантилну пшеницу одобраваће се физичким лицима, земљорадничким задругама, овлашћеним складиштарима Републичке дирекције за робне резерве и осталим правним лицима који немају финансијска дуговања и нису у спору по било ком основу са Републичком дирекцијом за робне резерве. Количина семенске пшенице која се одобрава у размену максимално до 100.000 kg, једном физичком лицу – носиоцу активног пољопривредног газдинства и до 2.000.000 kg- овлашћеном складиштару Републичке дирекције за робне резерве, земљорадничкој задрузи и осталим правним лицима. Подношење захтева почело је 01.09.2022. године. (http://www.rdrr.gov.rs/)
  • На основу закључка Владе 05 број: 339-7638/2022 од 30.09.2022. године, Републичка Дирекција за робне резерве врши куповину меркантилне пшенице род 2022. године, домаћег порекла, посредовањем „Продуктнe берзe“ АД, Нови Сад. (http://www.rdrr.gov.rs/)
  • BSBios је највећи произвођач биогорива у Бразилу и изградиће прво велико постројење у земљи које ће производити етанол из пшенице. У Бразилу се производња етанола углавном заснива на шећерној трсци. Предвиђа се да ће Бразил ове године произвести рекордних девет милиона тона пшенице, а пољопривредни произвођачи ће засејати највећу површину у последње 32 године. BSBios-ов објекат би требало да буде пуштен у рад у другој половини 2024. године у Рио Гранде до Сулу, најјужнијој држави Бразила.
  • Три велика мултинационална конзорцијума с америчким капиталом купила су готово трећину украјинске обрадиве земље. Наиме, пре годину дана у Украјини је ступио на снагу нови закон о продаји пољопривредног земљишта, а којим је ово омогућено. У власништву ”Kargil”, ”Dupont” i ”Monsanto” (који је формално немачко-аустралијска фирма, али с америчким капиталом) је 17 од 62 милиона хектара пољопривредног земљишта, односно 28 % укупног обрадивог земљишта некадашње Украјине.
  • Према саопштењу Европске службе за климатске промене Коперникус, лето ове, 2022. године, је најтоплије лето у историји мерења у Европи. Средња температура на континенту је од јуна до августа била за 1,34 °C виша у односу на просек у периоду од 1991. до 2020. године. Тако је овогодишња летња сезона на листи најтоплијих престигла претходно првопласирану 2021. – и то за 0,4 °C. Према подацима Светске метеоролошке организације, најтоплијих седам година на глобалном нивоу десиле су се након 2015, прва три места заузимају 2016, 2019. и 2020. година. У зависности од временских прилика током остатка године, 2022. би могла да заврши између другог и осмог места на листи најтоплијих година на нашој планети.

Srodni tekstovi

Оставите коментар