Према подацима Републичког завода за статистику из саопштења од 03. јула 2023. године, сетва кукуруза обављена је на површини од 9139 ha. У односу на прошлу годину засејано је мање кукуруза и то за 1,5%, а у односу на десетогодишњи просек (2013-2022) за 5,2%. (Прилог 1.)
Током маја и јуна на територији Србије је забележено падавина више од просечних за ово доба године. Са доспелим падавинама додатно су увећане залихе влаге у земљишту што је омогућило интензиван вегетативни пораст усева кукуруза, а обезбеђени су одлични водни услови за предстојеће генеративне фазе развоја. У јулу се очекују падавине у количини нешто вишој од просека за овај месец што ће додатно обезбедити влагу јарим усевима за другу и трећу декаду јула за када су прогнозиране високе температуре ваздуха (у оквирима просека за најтоплији месец у години).
Домаће тржиште: Према Оријентационом билансу кукуруза за следећу 2023/24 тржишну годину, на засејаној површини од око 938 хиљада хектара, узимајући у обзир трогодишњи просек приноса од 6,1 t/ha, процењује се производња од oкo 5,7 милион тона. Пројекција извоза кукуруза у тржишној 2023/24 години износи око 1,4 милиона тона. (Прилог 1.)
За девет месеци 2022/23 године извезено је 450.054 тона зрна кукуруза и производа од кукуруза (385 тона кукуруза у зрну), што је чак 64,1% мање у односу на исти период тржишне 2021/22 године. Логистички проблеми у извозу Дунавом (низводно) изазвани сукобом Украјине и Русије, бојазни у спровођењу (због успостављених контрола) те и у трајању Споразума УН, Украјине, Русије и Турске о извозу украјинских житарица преко Црног мора сходно дуготрајним преговарањима при продужавању истог, значајни су фактори смањења извозне тражње. Појава афлатоксина код кукуруза рода 2022 један је од проблема када је реч о извозу. (Прилог 2.)
- У оквиру периода од марта до јуна тржишне 2022/23 године, кретање цене кукуруза на Продуктној берзи Нови Сад има тренд пада. Највиша цена кукуруза у посматраном периоду јесте просечна мартовска цена која износи 24,95 дин/kg без ПДВ, а најнижи ниво просечне месечне цене кукуруза од 18,32 дин/kg без ПДВ, достигнут је у јуну месецу. Просечна јунска цена нижа је за скоро 40% у односу на цену у истом месецу 2022. године. С тим у вези треба имати у виду да су 2022. године због избијања сукоба између Украјине и Русије, великих произвођача житарица и бојазни око снабдевања светског тржишта, цене житарица на светском тржишту биле изразито високе и рекордне, а што је допринело достизању рекордних цена и на домаћем тржишту. (Прилог 2. и 3.)
- Друге недеље јула пондер цена кукуруза на Продуктној берзи Нови Сад износила је 20,50 дин/kg без ПДВ (22,55 дин/kg са ПДВ).
Светско тржиште: Према јулском Извештају америчког Министарства пољопривреде (USDА), у односу на јунски извештај, прогнозирана је нешто већа светска производња кукуруза (за 1,5 милиона тона) услед повећања површина за Канаду и Украјину, делимично коригованог смањењем површине за ЕУ. Наиме, у 2023/24 тржишној години очекује се укупна светска производња кукуруза од 1.224,47 милиона тона. Када је у питању прогноза трговине, повећан је извоз за Украјину, Русију и ЕУ али је смањен за Сједињене Државе и Индију. Светске крајње залихе кукуруза износе 314,1 милион тона и практично су непромењене у односу на прошли месец, прогноза је порасла за свега 0,1 милион.
- На дан 01. марта 2023. године цена кукуруза на америчком тржишту, т.ј. на берзи у Чикагу износила је 252,12$/t, а у Минеаполису 262,53$/t. У периоду од марта до маја 2023. године активности инвестиционих фондова, продаје Кини и временски услови при сетви и у току развоја посејаних биљака допринели су различитом току кретања цена на америчким берзама. У јуну цене кукуруза на берзама у Чикагу и Минеаполису имају узлазни тренд, углавном због прогноза сушних периода у произвођачким регионима САД, изузев последње недеље у месецу када бележе пад. На крају месеца (на дан 30.06.) цене износе 218,26$/t на берзи у Чикагу, а у Минеаполису 209,15$/t и ниже су за 13,4%, односно 20,33% од цене са почетка посматраног периода, од 01. марта. (Извор: Продуктна берза Нови Сад, Прилог 3.)
- На дан 14.07. цена кукуруза на берзи у Чикагу износила је 199,36$/t (futures sept/2023) за 16,19% нижа, а у Паризу износила је 226,25 ЕУР/t (futures avg/2023) за 30,00% нижа у односу на цену на дан 07.2022. године. (Прилог 4.)
Политика:
Споразум о транспорту украјинских житарица и минералног ђубрива Црноморским коридором престао је да важи 17. јула 2023. године. Према речима званичника, биће поновно размотрено успостављање црноморског споразума, ако се испуне захтеви за побољшањем извоза жита и ђубрива из Русије, односно захтеви са руске стране из споразума. (United Nations/Moskow- 17.07.2023.REUTERS)
Еврпска Унија је из буџета за Заједничку пољопривредну политику (ЗПП) издвојила 330 милиона евра за посебну подршку због догађаја изазваних климом, високих трошкова инпута, као и различитих проблема на тржишту и трговини које су исти изазвали. Пољопривредницима из Белгије, Чешке, Данске, Немачке, Естоније, Ирске, Грчке, Француске, Хрватске, Италије, Кипра, Литваније, Луксембурга, Малте, Холандије, Аустрије, Португалије, Словеније, Финске и Шведске је намењена ова помоћ, а и државе чланице могу допунити подршку до 200% из националних буџета. Поред ове директне финансијске подршке, Комисија ће подржати да се дозволе већи износи аванса из буџета ЗПП: до 70% за директна плаћања, до 80% плаћања у руралном развоју везано за површине и животиње, а која би могла бити доступна пољопривредницима средином октобра како би побољшали своју ситуацију са новцем. Такође, државе чланице имаће могућност да измнене Стратешке планове ЗПП и преусмере фондове ЗПП према инвестицијама за обнову производног потенцијала уништеног усева, губитака домаћих животиња и уништених објеката, механизације и инфраструктуре услед неповољних климатских догађаја и то без постављеног максималног прага измена. Флексибилност је одобрена и код имплементације програма за вино и воће и поврће.
Турске увозне царине на пшеницу, јечам, кукуруз и друге житарице су од 1. маја године уместо 0, 130 %. Уведена царина већа је него што се првобитно очекивало, а предпоставка је да је већа царина од очекиване уведена да би се пољопривредници заштитили од потенцијалног прилива јефтинијег увоза житарица због све већег јаза домаћих и црноморских цена.
Влада Румуније усвојила је 30. јуна 2023. године уредбу за “борбу против прекомерног поскупљења пољопривредно-прехрамбених производа“, којом се на период од три месеца ограничава трговинска маржа за 14 производа до максимално 20% (на вредност производа без ПДВ) за прерађиваче и трговце, односно максимално 5% за дистрибутере, уз предвиђене казне од 100 хиљада (око 20.400 евра) до 2 милиона леја (око 408.163 евра) за непоштовање поменуте уредбе. У оквиру производа на којима ће се примењивати одредбе је и кукурузно брашно, 1kg.
До априла године, Мађарска, Словачка, Пољска, Румунија и Бугарска увеле су забрану увоза житарица из Украјине како би заштитиле домаћа тржишта и своје пољопривредне произвођаче. У мају је Европска Комисија (ЕК) изнела предлог за одобрење помоћи за пољопривредне произвођаче овим државама ради компензације штете због повећаног увоза житарица и уљарица из Украјине. Помоћ у укупном износу од 100 милиона евра ЕК је издвојила из резерви за пољопривреду са правом да државе допуне помоћ пољопривредним произвођачима до 200% из националних буџета. По државама предвиђен је следећи износ ЕУ средстава: за Бугарску 9,77 милиона евра, за Мађарску 15,93, Пољску 39,33, Румунију 29,73 и Словачку 5,24 милиона евра. О детаљима је преговарано са наведеним државама и очекивања су била од истих да укину уведену забрану увоза из Украјине.
Уредбом комисије за спровођење (ЕУ) 2023/903 од 2. маја 2023. године ЕУ уводи превентивне мере у вези са одређеним производима – пшеница, кукуруз, уљана репица и сунцокрет, пореклом из Украјине. Осим за извршење уговора који су потписани пре ступања на снагу ове уредбе, пуштање у слободан промет или стављање у царинско складиште, слободну зону или поступке активног оплемењивања производа наведених у Анексу ове уредбе (пшеница, кукуруз, уљана репица и сунцокрет) пореклом из Украјине, биће дозвољено само у државама чланицама осим Бугарске, Мађарске, Пољске, Румуније или Словачке. У Уредби 2023/903 је утврђена примена одредби до 5. јуна 2023. године.
Европска комисија донела је одлуку (05. јуна 2023.г.) да продужи до 15. септембра низ изузетних забрана на увоз украјинског житарица без царина. Забране су циљане и односе се само на промет пшенице, кукуруза, уљане репице и сунцокрета у пет земаља на периферији Украјине: Пољској, Мађарској, Словачкој, Румунији и Бугарској. У саопштењу Европске комисије се наводи да су ове мере и даље неопходне током ограниченог временског периода с обзиром на изузетне околности озбиљних логистичких уских грла и ограниченог капацитета складиштења житарица уочи сезоне жетве у пет земаља чланица. Забране произилазе из споразума постигнутог између Европске комисије и пет источноевропских земаља, које су се жалиле на све веће економске губитке узроковане презасићеношћу житарицама.
Актуелности:
- Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде објавило је и ове године извештај о стању у пољопривреди у Републици Србији. ”Зелена књига 2022“ представља детаљан аналитички извештај о стању у сектору пољопривреде за календарску 2022. годину, кojи сe сaстojи из двe књигe. Првa књигa дaje хoризoнтaлни прeглeд сeктoрa, дoк другa прикaзуje прeглeд нajвaжниjих сeктoрa српскe пoљoприврeдe. Извeштaj o стaњу у пoљoприврeди oбjaвљуje сe jeднoм гoдишњe зa прeтхoдну кaлeндaрску гoдину, нa oснoву Зaкoнa o пoдстицajимa у пoљoприврeди и рурaлнoм рaзвojу, a у склaду сa прaксoм oбjaвљивaњa oвaквe врстe извeштaja у зeмљaмa члaницaмa EУ. Извeштaj сe мoжe прeузeти нa сajту Mинистрaствa пoљoприврeдe, шумарства и водопривреде (http://www.minpolj.gov.rs/).
Влада Републике Србије усвојила је седници одржаној 19. јуна 2023. године Одлуку о проглашењу елементарне непогоде у 56 градова и општина. Наиме, у мају и јуну 2023. године поплавни таласи на водотоковима бујичног карактера и водотоцима другог реда, ређе на регулисаним и уређеним деловима водотокова, изазвали су штету и потенцијално угрозили наведене територије. Јаке кишне падавине и изливени бујични и други водотокови изазавали су штету на регионалној и локалној инфраструктури, објектима јавне намене у јавној својини, породичним стамбеним објектима у својини грађана и на пољопривредним усевима. На седници је донет и закључак о формирању Радне групе за координацију активности на санирању последица поплава и припреми државних програма помоћи и обнове након поплава које су задесиле Републику Србију, а којим ће бити прецизирана потребна финансијска средства за санирање штете.
