Према подацима РЗС у 2022. години произведено је 3,1 милиона тона пшенице на површини од 631.086 ha уз просечан принос 4,9 t/ha.
Према саопштењу РЗС од 01. фебруара 2023. године у јесењој сетви засејано је 665.718 ha, за 6,1% више у односу на прошлу годину, а у поређењу са десетогодишњим просеком јесење сетве (2012 – 2021), површине под пшеницом повећане су за 13,6%. Разлози за растом површина су релативно јефтинија производња у односу на друге културе, а стабилна тражња и добра цена.
Лето је било сушно а зима без снежног покривача са променљивим температурама, релативно високим за ово доба године. Веће количине падавина током новембра су повољно утицале на развој пшенице и припрему за зимско мировање. Јануар 2023. године био је нешто топлији са мање падавина него што је уобичајено, а први мањи снег се појавио тек у другој половини јануара и брзо се отопио. И поред колебљивих температура, опште стање усева је добро и налазе се у фенофази зимског мировања.
Тржиште: Према подацима РЗС у 2022. години извезено је око 789 хиљада тона зрна пшенице. Остварени извоз мањи је за 27 % у односу на 2021. годину, што је очекивано имајући на уму да је претходна година била рекордна, док је у 2022. години била на снази забрана извоза у периоду март – април, па потом ограничење у виду извозних квота у периоду мај – јул. Цена пшенице на домаћем тржишту је утицала на извоз пре избијања украјинског сукоба, јер је била на високом нивоу. Увођењем мера од стране Владе Републике Србије, од марта 2022. године, немогућност извоза утицала је на домаће цене пшенице, па оне нису бележиле велике скокове као што је то био случај са европским берзама. Извоз је нагло порастао у мају, због доношења одлука о ограниченом извозу, по основу унапред закључених уговора са земљама окружења и извозних квота, да би потом висока цена на домаћем тржишту успорила тражњу за извозом.
Јануар месец донео је већу понуду на тржишту пшенице у односу на крај претходне године, али је забележено мање интересовање купаца. На Продуктној берзи Нови Сад изостало је интересовање извозника, пшеницу су највише куповали домаћи прерађивачи, месечна пондерисана цена у јануару је износила 34,48 дин/kg без ПДВ (294 EUR/t).
У периоду од почетка тржишне 2022/23 године до јануара 2023. године (седам месеци), према незваничним подацима Управе царина извезено је пшенице и производа од пшенице 622.000 тона (прерачунато на зрно), што је за 30% ниже у односу на исти период прошле године, углавном због високе цене на домаћем тржишту и смањене извозне тражње због јефтине Украјинске пшенице.
Установљено чак пет користи ако често једете кисели купус
Светско: Према фебруарском Извештају америчког Министарства пољопривреде (USDА) у односу на претходну јануарску прогнозу за пшеницу за 2022/23. тржишну годину на глобалном нивоу, повећана је понуда, потрошња, трговина, као и залихе, које су и поред повећања на вишегодишњем ниском нивоу. Раст прогноза понуде је заснован на већој производњи у Русији и Аустралији, која већ трећу годину за редом бележи рекорде у производњи. Понуда је повећана за 1,4 милиона тона на 1.160,5 милиона тона. Светска потрошња је такође повећана за 1,4 милиона тона на 791,2 милиона, углавном због веће употребе пшенице у сточној храни у Канади, ЕУ и Русији. Светска трговина је повећана за 1,3 милиона тона на 212,9 милиона због већег извоза Аустралијe, Украјинe, ЕУ и Русијe. Предвиђене крајње залихе за 2022/23. повећане су за 0,9 милиона тона на 269,3 милиона уз повећање за Аустралију и Кину, које надокнађује смањење прогнозирано за Украјину. Међутим, крајње залихе су и даље најниже од 2016/17. године.
Кукуруз ће поново бити главни
Политика:
Пољопривредни произвођачи су крајем 2022. године добили додатни регрес за гориво за обављање пољопривредних радова у износу од 20 динара по литру горива, за 50 литара по хектару а за највише 20 хектара, у складу са Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју. Регрес је износио 1.000 динара по хектару за првих 20 хектара и добили су га сви регистровани пољопривредни произвођачи који су током 2022. године остварили право на основни подстицај за биљну производњу. Новац је уплаћен на наменске рачуне газдинства, без подношења захтева и достављања рачуна за гориво. Заједно са претходно исплаћеним основним подстицајем за биљну производњу од 6.000 динара по хектару и регресом за гориво од 2.000 динара по хектару, то чини укупно 9.000 динара по хектару плаћених у 2022. години.
Уредба о ограничењу висине цена нафтних деривата којом је цена дизел горива за регистрована пољопривредна газдинства утврђена на нивоу од 179 дин/l је и даље на снази, од 10. фебруара 2022. године. Пољопривредни произвођачи могу утакати у погонске резервоаре пољопривредних машина и посуде за транспорт деривата нафте у максималној количини до 60 литара.
Актуелности: Русија и Украјина су у јулу 2022. године, уз посредовање Турске (која контролише мореуз који води у Црно море) и УН потписале Споразум о трговини житарицама који треба да омогући извоз око 22 милиона тона Украјинских житарица из лука у Црном мору и тако спречи глад у појединим деловима света али и вртоглави раст цена (438 EUR/t пшенице на берзи у Паризу, 15.5.2022.). Споразум је и даље на снази, трговина иде нормално, задовољава светску тражњу, што је и до обарања цена на глобалном нивоу (279EUR/t пшенице на берзи у Паризу, 23.1.2023). Копнени путеви извоза житарица из Украјине иду преко Пољске, што је довело до протеста пољских пољопривредника, који су се осетили угроженим јер је ниска цена украјинских житарица оборила тражњу и цене за пољским житарицама на њиховом тржишту.
