“Отровни краставац” из Србије заустављен на граници са Словенијом. Хрвати послали товар бресака назад у Србију. Шљиве враћене са границе због недозвољених супстанци. Природно креће паника и, логично, поставља се питање, па шта ми то уопште једемо и да ли то ико контролише?Последњих недеља медији су преносили вести о производима из Србије, за које се након контроле на граничним прелазима, како се наводи, утврдило да садрже “недозвољене супстанце”. Појединим медијима ово је била и ударна вест.
Поједностављено ствари изгледају дословце овако: севне вест да је нешто отровно, лоше, недозвољено из Србије откривено на некој другој граници, на удару је Министарство пољопривреде у оквиру ког је контрола, и цео догађај се на томе заврши или евентуално неки стручњак појасни колико је та супстанца опасна. И цела прича која се директно тиче здравља грађана на томе се оконча до неког следећег “отровног” производа из Србије. И тако у круг.
Шта једемо?
Осим питања шта ми то једемо, легитимно је да се запитамо и на које све начине вести стижу до нас ?
Кренимо са чињеницама јер у питању је наше здравље.
Приликом контроле на граници са Европском Унијом, готово по правилу са Хрватском, производи из Србије добијају етикету да су потенцијално ризични. Ова оцена их, међутим, не уништава или враћа у Србију. Део производа иде даље у трговине широм ЕУ. Под “потенцијални ризик” је етикета и ако производ има много нула и на крају један у односу на прописане стандарде. То нужно не мора бити ни опасна материја, већ једноставно супстанца која није предвиђена за тај производ, а јесте за неки други.
То нам, међутим, ниједна ударна вест не појасни да можемо бити мирни и слободно узети без задршке краставац из фризидера.
Сурове чињенице кажу следеће: Од 1. јануара до 15 септембра из Србије је извезено 12.240 пошиљки, а четири – воћа и поврћа – означене су за враћање у земљу порекла. Од четири заустављена товара један је имао ознаку да је потенцијално опасан, три са етикетом опасни.
С друге стране границе, према нашим трговинама било је упућено око 10.000 пошиљки које су углавном чинили цитруси, брескве, разно поврће… Домаћи надлжени органи, односно инспекција, је провером забранила улазак 49 страних товара на нашу територију. Вратила или наложила њихово уништавање јер нису били исправни за употребу.
Када посложимо и упоредимо бројке, одговор на питање о квалитету је јасан. Али, ипак нећемо залазити у део око ког се питају стручњаци И наставићемо само са јавно доступним чињеницама. Уколико не верујемо надлежним органима, једини меродаван за ову тематику је искључиво систем за брзо узбуњивање о безбедности хране Европске комисије – РАСФФ. Управо на сајту РАСФФ се и објављују све информације о свему што улази у Европску унију, па и из Србије.
Да загребемо мало дубље. Од почетка године од 12.240 пошиљки, 16 је нотификовано од којих су четири задржане или враћене. Једна од те четири је лосос, кога и нема у нашим водама и означен је опасним на граници са Хрватском. Пошиљка малина је означена као потенцијално опасна на граници са Белгијом. Нектарине су означене под опасно на граници са Румунијом и товар јабука на граници са Хрватском.
Од почетка године од 12.240 пошиљки, 16 је нотификовано од којих су четири задржане или враћене
Остатак до 16 у највећем броју био је сумњив на граници са Хрватском, али не и опасан. Да ли у дешавањима око српских производа има примеса економског надметања или не, једно је сигурно, када нека друга држава заустави товар, то се претвори у сумњу да су неки други видели оно што наша инспекција не види. Можда се овде намерно жмури!? Све то прелази у теорије завере…
Зато се опет враћамо на чињенице. Оне су, међутим, следеће: не контролише се шта појединци и фирме извозе, то ради држава у коју производ улази. Тако се и у Србији, контролише оно што улази код нас и оно што се код нас продаје И купује. Једноставно речено, свако штити своје грађане.
Нетачне вести о српским производима
Али једна нетачна вест која је изазвала панику је променила све. Почетком септембра одјекнуло је у појединим медијима који су информацију преузели са „Твитера“ под надимком, да је “Србији забрањен извоз воћа у ЕУ”. Министарство је демантовало информацију, али И направило корак више. Не контролише се само оно што улази у земљу већ је Инспекцији наложено да ради и оно што се обично не ради – да контролише шта појединци извозе. Уследиле су казне за неодговорне.
Идемо даље. Последња вест од пре два-три дана је о “отровним краставцима”. Да би била истинита, она је морала да се провери и преузме са сајта ЕУ РАСФФ, где се објављују подаци о транспорту и исправности. У тренутку када су краставци у Србији проглашени опасним, они су на граници са Словенијом где се провера и дешава, проглашени да нису опасни. “Нот сериоус”, тако и данас стоји на РАСФФ. Иначе, реч је о пошиљци која је упућена у Словенију 31. августа.
На граници са Словенијом заустављена количина од 18 тона свежег краставаца из Србије
Директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић покушао је да појасни о чему је реч:
– На граници са Словенијом заустављена количина од 18 тона свежег краставаца из Србије, јер су у њима пронађени остаци фунгицид металаксила изнад дозвољене границе правилника. Процес анализе још увек није завршен, анализу су радиле две лабораторије и добијени су различити резултати. Једна анализа је показала веће количине ове супстанце од дозвољене границе, док је друга анализа показала њено присуство у границама. У овом тренутку ради се суперанализа у Словенији и очекујемо коначан одговор, каже Милосављевић.
Он је додао да ће се од понедељка добити пуна информација о томе шта се дешава и да ли ће краставци бити уништени или ће бити враћени назад.
– То све зависи од резултата суперанализе која је у току. Уколико се спорна пошиљка врати у Србију. она ће прво бити поново анализирана на самој нашој граници. Фунгицид металаксил за који се каже да је пронађен у краставцима је супстанца која се користи против трулежи и да она није забрањена нити штетна, као и да је тако означава и ЕУ – истиче он.
Милосављевић: „Уколико се спорна пошиљка врати у Србију. она ће прво бити поново анализирана на самој нашој граници“
Милосављевић: „Уколико се спорна пошиљка врати у Србију. она ће прво бити поново анализирана на самој нашој граници“ Директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић поручује да произвођачи и извозници из Србије морају да имају свест и прате што је дозвољено, јер ће у супротном бити кажњени за употребу свега онога што није и што је преко дозвољених количина.
Још једна вест на провери
И управо у тренутку објављивања овог чланка, стигла је још једна вест. Један домаћи медиј је утврдио:
– На граници са Хрватском заустављен је извоз сувих шљива из Србије јер је пронађена буђ на њиховој површини. То је потврђено из Европског система за брзо узбуњивање у трговини храном (РАСФФ). Како наводи РАСФФ, на сувим шљивама са коштицом је пронађена буђ приликом контроле, али није наложено уништавање – наводи се у тексту.
Чланак је објављен у 11.42 часова. У том тренутку на сајту РАСФФ, нити сат времена после, нема нових објава о Србији и нема ниједне објаве о сувим шљивама. Сачекали смо још сат, нема података на РАСФФ на који се медиј позива.
„Блиц“ је упутио питања надлежнима у Управи за заштиту биља, ако су шљиве прошле границу као исправне јер нотификације на РАСФФ нема, да ли имају информацију шта се потом догодило. Да ли је, примера ради, препакирањем увозника дошло до неких пропуста.
И док чекамо одговор, али и док се на разне начине распламсава прича о српском извозу, шта ко ради или не ради, шта једемо, ко то контролише или не контролише… Иза утврђивања да ли је неко претерао у прскању или није је тржиште. Али и оно које још нисмо поменули – хемикалија које се користе.
А шта раде трговци пестицидима?
Једна од првих објава која се односила на штетне производе из Србије потекла је од Виолете Јосифове, која се потписује као експерт за фитосанитарне прописе. Јосифова је искритиковала и државу и све надлежне, изнела је жестоке оптужбе. Она се у јавности појављује од случаја враћених брескви.
Загребали смо мало дубље. Јосифова је са 90 одсто учешћа власник „Биогенесиса“, фирме која је у АПР регистрована за продају и производњу биолошких препарата. Ова фирма регистрована је у Београду. Према подацима АПР Јосифова је страна држављанка – Македоније – и има личну карту те суседне државе. У доступним подацима фирма је била у блокадама, имам судских објава, један лизинг, нема залоге и има 109 меница. Према сазнањима „Блица“, неки препарати Јосифове нису добили дозволу, а она се често обраћа надлежнима дописима. „Блиц“ преноси део једног од дописа:
– Јуче сам вам послала допис. Надам се да ће бити довољно памети да се консултујете шта да радите. Иако вам се фућка за моје савете, ипак мислим да под хитно морате да пометете своје двориште… Александар Дима је рекао у књизи „Гроф Монте Кристо“ да у бродолому живота мораш бацити сав непотребан пртљаг да би се пливало даље. Ово је пријатељски савет… – пише дословце институцијама Јосифова.
„Безбедност хране на улазу у нашу земљу се строго контролише“
Министарство пољопривреде недељама уназад на званичној интернет страници објављује све информације о производима из Србије. У Министарству за „Блиц“ кажу да се безбедност хране на улазу у нашу земљу строго контролише. На питање о враћеној роби у ЕУ, у Министарству кажу да не објављују податке о сваком враћеном камиону који није ушао у Србију јер је то свакодневни посао.
– Очита је намера да се намерно подиже паника међу грађанима и сада вршимо и ванредне контроле И онога што се извози. Иако се то у принципу не ради, предузели смо тај корак како бисмо зауставили подизање панике – наводе у Министарству пољопривреде.
Како додају, увоз се контролише на граници, а оно што се продаје на нашем тржишту се контролише и код произвођача и у прехрани, односно продавца, трговца.
– Апсолутно није могуће да наши грађани конзумирају нешто што је третирано препаратима који нису дозвољени – кажу у Министарству.
Извор:
