Наши стручњаци направили апарат за проверу свежине воћа

Аутор: Gdjakovic
376 посета

Колико вам се пута десило да када дођете кући из радње или маркета видите да воће које сте купили
нема онакав квалитет какав сте очекивали. Његова унутрашњост често зна да буде презрела, сува
или пред процесом труљења. Тим проблемима ускоро би могао доћи крај, а за то је заслужан научни
тим са Новосадског Факултета техничких наука који је направио специфичан апарат за мерење
свежине воћа. Како оно функционише, где се може применити и колика би била његова цена?

Већ неко време Митар Симић са Факултета техничких наука ради на проналаску уређаја који би
могао да процени квалитет воћа које се налази у продаји. Након бројних тестирања и консултација са
својим колегама успео је да направи специфичну апаратуру са којом је остварио своје намере.
Митар Симић, Факултет техничких наука у Новом Саду: „Ми смо сведоци да се, рецимо, у трговачким радњама наносе одговарајући восак, на, на, на неке воћке како би се продужила његова свежина. Ми исто тако овде можемо да радимо управо таква испитивања где ћемо воћке након куповине да оперемо или не, па на тај начин да пратимо њихов, да кажемо, природни тренд промјене.


Мерач свежине воћа састоји се од посебног апарата који је жицама повезан са текстилом у ком се
налазе микрочипови. Његов проналазак може се применити и у кућним условима, али како он заправо
функционише?
Митар Симић, Факултет техничких наука у Новом Саду: „Имамо две проводне плоче између којих имамо непроводан материјал и ми на тај начин пратимопромену капацитивности, односно импедансе током времена и на тај начин пошто и визуелно пратимо промене на воћу, промене његове тежине, можемо на да тај начин корелишемо измјерене промене са оним што се стварно дешава на воћу.
Апарат приказује тренутни квалитет воћа, с тога он може бити од велике користи и произвођачима, али итрговинским ланцима. Верује се да би цена једног таквог мерача била изузетно повољна.
Митар Симић, Факултет техничких наука у Новом Саду: „Текстилна технологија и ови материјали су, нису толико скупи, али када говоримо о неком крајњем производу онда би требало укључити и додатне трошкове које ми овде не видимо, дакле од маркетинга, дистрибуције, и тако даље. Тако да то у овом моменту може да буде можда незгодно за, за проценити, али у сваком случају идемо на то да то буде што приступачније“.
На основу званичних података УН годишње се баци око трећина произведене хране, што је више од
милијарду и по тона. А уколико би се овај проналазак нашао у редовној употреби бацање хране би било
ређе, а и изостале би и непријатне ситуације при куповини воћа.

Репортер Немања Попадић

Извор: РТВ

Srodni tekstovi

Оставите коментар