Србија би већ почетком наредне године могла да постане малезијски стратешки партнер за снабдевање југоисточне Европе палминим уљем. Овај производ који је важан састојак многих прехрамбених и козметичких производа допремао би се преко Солуна или Ријеке, што би скратило време испоруке, тако да Ротердам више не би био главни дистрибутивни центар у Европи за палмино уље које на Стари континент углавном стиже из Индонезије и Малезије.
Никола Ралић, власник „Миракс аграра”, каже да је његова компанија овај посао договорила на „Експо Дубаију”, који се одржава у Уједињеним Арапским Емиратима и да тренутно министарства две земље договарају детаље споразума.
– Дубаи је капија за остала азијска тржишта као што су Малезија, Индонезија, Тајланд, Бангладеш, што се тиче хране. Све више компанија се окреће тим тржиштима. Појединачне иницијативе су добре, али је важна и улога државе. У нашем случају су се укључили Привредна комора Србије и Министарство пољопривреде око испоруке палминог уља и верујем да ће се ускоро договорити да Србија постане стратешки партнер Малезије, која има плантаже палми на 5,4 милиона хектара. У наредној фази наша земља би могла да постане дистрибутивни центар за палмино уље у овом делу Европе. Заузврат ми бисмо могли да извозимо свеже и смрзнуто воће у Малезију у коју тренутно стижу само јабуке, а наше воће ускоро би могло да се нађе и у Индонезији – наводи Ралић. Додаје да су овом азијском регијом царине занемарљиве и да се очекује да дође до потпуног укидања.
Ово је само једна од компанија која у последње време покушава да успостави сарадњу са неком од земаља из Савеза држава југоисточне Азије – АСЕАН. Регион који чине Брунеји, Индонезија, Камбоџа, Лаос, Малезија, Мјанмар, Филипини, Сингапур, Тајланд и Вијетнам, наметнуо се свету као алтернатива за набавку робе, која може бити и јефтиније и поузданије решење, после скоро две године учесталих проблема и константних затварања највећих транспортних терминала у Кини.
Према подацима Привредне коморе Србије робна размена наше земље са регионом АСЕАН је у првих седам месеци ове године износила 346,9 милиона долара, с тим што се она претежно заснива на увозу текстилне робе, обуће, електронских уређаја, хард-дискова, процесора, каучука, палминог уља у вредности од 321,9 милиона долара. Тамо извозимо минерална ђубрива, сточну храну, брашно, барут, храстово дрво, лим, цигарете.
Др Катарина Закић, начелник Центра за студије Појаса и Пута, Институт за међународну политику и привреду, каже да АСЕАН регија може да послужи Србији као једна од алтернатива за снабдевање. Мање развијене земље АСЕАН-а су дуго радиле на томе да се њихова структура економског развоја промени, и да уместо сиромашног пољопривредног региона, постану регион који ће бити познат по својој, пре свега, индустријској производњи, у чему су и успели.
– Тај пут развоја није био нимало лак, али спроведене реформе, уз солидан прилив страних директних инвестиција (највише из САД, ЕУ и Јапана, а у последње време и из Кине и Јужне Кореје), помоћи државе али и развијених чланица АСЕАН-а, довео је до тога да некадашње аграрне земље сада имају много више успеха у индустријског производњи лаке, тешке и ИТ индустрије. Са друге стране, економски развијене земље АСЕАН-а су такође радиле на унапређењу свог напретка и усмеравању ка одређеним секторима производње, попут електронике и биофармације, у којима је већа додата вредност производа, те су сада и оне познате по томе – наводи Закићева.
Наша саговорница наглашава да свака од чланица АСЕАН-а има своју специјалност и производе које извози. Услед тог њиховог профилисања, постали су познати у светској јавности као одговорни снабдевачи и поуздани партнери. Тако су рецимо Малезија и Вијетнам познати по производњи електронских уређаја, Филипини по текстилу и процесираној храни, Тајланд по аутомобилима и храни, а код економски развијенијег Сингапура реч је о полупроводницима и биофармацеутским производима.
Оно што још додатно издваја мање развијене земље АСЕАН-а јесте и нижа цена производа у односе на оне које у последњим годинама нуди Кина. Цена њихове радне снаге је нижа од кинеске и то је разлог што све већи број иностраних инвеститора отвара своју производњу тамо и што се повећава њихов извоз.
– Србија ће се као и остале европске земље, наћи на прекретници у свом развоју, пре свега услед глобалних економских дешавања који ће сигурно довести до промена. Почело је све са пандемијом ковида 19, на то се наставила економска криза које је била очекивана услед деструктивних последица пандемије, а сада се на то све надовезује енергетска криза – објашњава наша саговорница.
Према њеним речима цене енергената су вртоглаво скочиле, дошло је и још настају велики проблеми у ланцима производње и снабдевања, цене превоза и транспорта су знатно порасле, и то се у глобалним економским токовима све више осећа. Услед тога ће како земље, тако и компаније, тражити излаз из ове ситуације, и прилагодити своју производњу, снабдевање и продају сходно ономе што се дешава на тржишту.
– Већина европских земаља схвата да у оваквим кризним временима ланци снабдевања морају да се скрате, и мислим да ће на пример Европска унија сада дугорочније гледати како да више не зависи толико до азијског тржишта, као што ће гледати и са којим азијским земљама уопште треба да сарађује. Према томе, сматрам да ће и српски привредници сходно свим поскупљењима сировина и материјала које су до сада користили, а које долазе из Кине или азијских земаља, са поскупљењима транспорта и енергије, и те како погледати како се трошкови могу смањити и са којим добављачима треба да сарађују – наглашава Закићева.
Са друге стране, државе које су у географској близини АСЕАН-а, попут Кине, Јапана, Аустралије и Јужне Кореје, још више ће се усмерити на сарадњу са земљама АСЕАН-а. Близина ових држава са свим осталим повољностима (нижа цена радне снаге, поузданост, смањење царина, споразуми) у временима потреса у ланцима снабдевања, омогућиће стабилност и брзину у снабдевању.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/491601/Palmino-ulje-preko-Srbije-u-jugoistocnu-Evropu
