Док савремена агроекономија сматра да су мала газдинства нерентабилна и осуђена на пропаст, са друге стране постоји једно решење за мала газдиства које већ деценијама пркоси овој тврдњи. И заиста је тако у Јужном Тиролу а то ћемо вам приказати управо кроз причу о овој италијанској регији ,где је доминантна култура јабука. Иначе овде живи претежно становништво које говори немачки језик док је италијански на другом месту, а има и оних који говоре латински и то у два села овог региона. Дакле, некада је ово било место несугласица и политичких сукоба а данас? Данас је то развијено подручје у саставу Италије са одређеним аутономијама у одлучивању. Када се сетимо парола „Сви за једног један за све“ или „Само Србина Слога Спашава“ требало би да имамо у виду да су то и решења за пољопривреду. Овде у Јужном Тиролу кажу, ако ниси део задруге немаш коме да продаш!
Јужни Тирол – Покрајина у којој јабука није раздор већ уједиљује
Када неко у свету каже јабука, велика вероватноћа је да ће асоцијација бити на Јужни Тирол, упркос чињеници да је ово планински регион, са веома мало обрадивих површина. Све оне су покривене засадима јабука. Само мала површина погодује јабукама. Видите пуно воћњака али када се погледа површина покрајине то је свега 2 процента, 50 % је шума док су остало градови, планинске голети и масиви. Због тога се овде сваки метар обрадивог земљишта цени.
Надморска висина на којој се јабуке гаје овде варира од 200 до 1000 метара и због тога је изазов радити производњу како за произвођче тако и за саветодавце који овде раде као приватна компанија. Када је у питању сума падавина, годишње у просеку овде буде 800 мм по метру квадратном.
У пољопривреди ради 5% популације овог региона. Поред јабуке овде се гаје и виногради. Има и сточарства али у мањем обиму. Када је реч о јабукама овде се тренутно налази 18000 хектара засада јабуке у којима се убере око 900.000 тона јабука које се продају у више од 40 земаља. Поред конвенционалне овде спада и органска производња јабука која је заступљена у вишим пределима. Просечна величина засада је 2,5 хектара и тај посао ради 7000 породица. Уместо да жале за оваквом ситуацијом у Јужном Тиролу су то претворили у своју предност јер кажу то је 7000 мозгова који раде. Због тога су основали задруге у којима се налази 93% произвођача односно производње. Они који нису чланови задруге једноставно продају задругама своје производе на аукцијама.
Када је у питању задругарство постоје два удружења задруга. Једни имају 15 а други 16 задруга у свом удружењу. Свака од ових организација има и своје одељке за органску пољопривреду. Када је у питању упраљање задругом, то је посао самих фармера који на скупштини бирају управни одобор од 9 чланова, то су бавезно пољопривредници, а управни одбор бира руководство задруге и одобрава пословање. Имајући у виду да се хектар земље овде цени између 500.000 и 800.000 евра питали смо да ли би били расположени да инвестирају у производњу у другим земљама. Одговор је био негативан јер они не желе да шире производњу и угрожавају своје, тако да чак и да неко предложи такав план на Скупштини задругара никада не би прошао ма какав профит се очекивао. Такође, овде нико не продаје своју земљу и зато су цене јако високо котиране.
Половина породица ради јабуке као главни посао, а друга је и запослена. Они који су запослени имају пола до 2 хектара. Тако да они тај посао раде после свог редовног посла. Они који имају више могу да раде само тај посао. Није сваки пут година добра и не може се рачунати увек на добитак каже један од домаћина.
Тренутна цена јабука је у просеку 40 евро центи, не очекују да ће ићи више од 50 до краја продаје ове бербе. Нису баш задовољни таквим стањем али кажу било је и боље и горе тако да је све то део посла.
Иначе, почетак развоја органске производње јабуке датира из касних осамдесетих година 20. века, а сам почетак производње јабука у Јужном Тиролу креће након Другог светког рата. Када је реч о органској производњи, ради се о 9% укупне производње јабука у овом региону. Имали су неколико периода када су имали велике конверзије из конвенционалне у органску производњу. На пример, пре 6 година су имали већи талас конверзије у органску пољопривреду, такође 2018. је било доста конверзија а сада је мање заинтересованих.
Данас се у Јужном Тиролу производња јабука толико развила да постоје клубске сорте које су дошле и на наше њиве, али и се развија и маркетиншка прича која није на нивоу појединца већ задруга и региона. Тако сада у њиховим ресторанима обавезно имате традиционалне колаче са јабукама али и нове опције, рецимо да изаберете сорту од које желите да буде направљен колач.
А када је о сортименту реч ту већ фотографије и презентације на сајму најбоље говоре. О томе и другим новостима из Јужног Тирола говорићемо у наредним извештајима.
