Малина доноси све бољу зараду, тражи се све више семе за озиме усеве

Аутор: Gdjakovic
98 посета

БЕОГРАД, 20. септембра (Тањуг) – Подаци за првих седам месеци ове године, говоре да је Србија извезла малине у вредности од скоро 300 милиона евра, што је око 50 милиона евра више него лане, каже саветник министра пољопривреде Горан Ђаковић.

Са друге стране, каже, количине које извозимо се смањују, па је тако Србија прошле године у ово време имала већ 66.000 тона извезено, а ове практично 44.000 тона.

„То може да укаже на то колико је висока цена на светским тржиштима, али и да пада стандард грађана у свету чим се мање купује. Али, претпостављам да ће се овај извоз свакако реализовати у наредном периоду, јер иду и новогодишњи празници, када је извоз већи и када су резултати још бољи“, рекао је Ђаковић за Тањуг.

Он је додао да се бележи извоз и раст и код повратрске производње „Највише је поскупео кромпир, али то је очекивано, јер смо имали велику сушу током године, пад производње због нешто лошије цене из претходне године, што је све условило да порасте цена кромпира“, рекао је Ђаковић.

Он је додао да то значи да ће бити мотива за произвођаче да у наредним годинама пољопривредници улажу у производњу кромпира.

Што се тиче сунцокрета и других житарица, које су дефицитарне у свету, Ђаковић је рекао да Србија нема никакав проблем.

„Имамо све житарице довољне за наше потребе, наравно ту не помињемо пиринач, јер те производње нема код нас, пошто је имало занимљивих ситуација да су помињали зашто је пиринач увозни. Он мора бити увозни. Када је реч о сунцокрету, пшеници, кукурузу, соји свега тога ћемо имати довољно“, истакао је Ђаковић.

Илустрација: Све веће интересовање за сетву озимх усева

Он је додао да ће имати „нешто житарица“ и за извоз и додао да имамо прелазне залихе. „Очекујем да ће цене бити стабилне у наредном периоду. Наравно да је поскупљење горива, ђубрива и свега осталог изазвало раст и то је морало да прати цену житарица, али са друге стране морамо имати у виду да ћемо имати и добре извозне резултате, јер то није наша цена која је поскупела, већ је то поскупело на светским тржистима. Практично, оно што зову увезена инфалција је заступљено и код нас“, истакао је он. Додао је да је с једне стране та инфлација добра за наше извознике и наше произвођаче, а није добра за купце, и нагласио да „једноставно живимо у таквом тренутку“.

Упитан о несташици ђубрива у свету и да ли Србију очеккују такви проблеми, Ђаковић је рекао да имамо среће да смо успели да обезбедимо довољне количине ђубрива за предстојећу сетву. „Оно што се најављује јесте да ће се драстично више посејати пшенице под претпоставком да би кукуруз могао поново да подбаци. Такође је повећана производња уљане репице, јечма и овса.

Практично је тешко наћи семе ових култура колико се тражи“, навео је он.

Оценио је да су пољпривредници изгубили поверење у производњу кукуруза и да се окрећу озимим житарицама. „То све неће утицати драстично на наше тржиште, јер сејемо између 950 хиљана и милион хектара кукуруза па је он и даље код нас водећа култура“, истакао је Ђаковић.

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар