Ариље – Сезона за воће изразито неповољна у побрђима и брдима, многа незаштићена стабла остала су без плода. Тек понегде нма лепих и зрелих, као што је у пространом воћњаку породице Илинчић у Милићевом селу између Ариља и Пожеге. Ту приводе крају бербу јабука. Румене се код њих на гранама крупни плодови, па сада оно што је убрано ваља продати, рад и улагања отплатити.
– А цена јабука је у откупу ниска, већ годинама непромењена – каже нам Љубиша Илинчић, глава породице која вредно ради да обере род,. – Ове године код нас воћара јабуке нема много, али је трговци слабо плаћају кад откупљују, а скупо продају потрошачима. Дајем нашу квалитетну јабуку у неколико малопродајних радњи у околним градовима. Трговци ми њу плаћају 50, највише 60 динара за килограм, а онда продају купцима по 90 или 100 динара. Кажем им: људи смањите маржу, не иде да буде тако скупа у продаји, јер немате ни трошкове транспорта, у радњу вам довезем све количине. Али они упорно терају по свом. А извоз је сужен. Не знам до када ова производња може поднети да ми воћари радимо само за минималну зараду и једва опстајемо.
Ово само можете да видите у Хоргошу, Мартоношу и Новом Кнежевцу
Илинчићи имају 120 ари под јабуком, с тим што им половина од тога даје пун род (остало су млађи засади). Ове године убраће око два вагона тог воћа. Неком срећом град их је обишао, па квалитет јабука није лош и требало би да се прода. А парцеле су им у равнијем делу поред реке Моравице, не тако осунчане као оне у брдима. Овде се често и магле спуштају, има влаге. Зато су, каже Љубиша, јабуку морали да прскају и тако сачувају од болести. Ово воће, додаје он, сви воћари прскају, неко више, неко мање.
– Да је среће, ми не би требало ни да размишљамо о цени, ваљало би увек да знамо цену за коју радимо. Али никада не знамо како ћемо проћи, па следеће године видимо где смо. Шта да се ради, избора немамо. Не можемо казати: „Сада ће бити јефтина јабука, нећу да је берем’” Чим кренеш с њом на почетку године мораш је радити до краја. Тако и малину кад вежеш мораш је обрати, без обзира што је за малинаре њена откупна цена ове сезоне била лоша. Сваки пољопривредни производ мора да се ради до краја. Без обзира колико ће то бити исплативо – казује искусни воћар, који рачуна да ће у овој сезони бити на некој минималној заради.
Агробизнис сектор Србије се представља на сајму у Будимпешти
Он поручује да солидан род могу дати и старији јабучњаци, под условом да се правилно одржавају: „Врло је битно мењати гране. На млађој су увек лепше и крупније јабуке, замена грана потребна је сваке пете-шесте године.”
А јабучарство у Србији, како медији и статистика наводе, сада је у паду. Помиње се осетан пад произвођачких цена у овом сектору, пише да су воћари услед кризе на тржишту горе прошли него ратари. Ко је у берби јабука принуђен да ангажује бераче сезонце ту има високе трошкове, па какву-такву рачуницу могу да направе само воћари који су бербу организовали у оквиру породице. Уз то, село је у апатији, млади одлазе у градове. Зато произвођачи јабука из овог дела Србије од државе очекују да заштити ту производњу како би она опстала и макар делимично била исплатива.
