Права фестивалска атмосфера и прелеп сунчан дан допринели су да тринаести фестивал зимнице у Коцељеви не само да није баксузан већ кажу Коцељевци буде успешан и веома посећен.
Већ тринаесту годину свим излагачима ова манифестација берићет доноси а посетиоцима у здрављу и весељу празни новчанике и пуни аутомобиле најквалитетнијим производима са пољопривредних газдинстава. Традиционални Фестивал зимнице у Коцељеви, малој општини на пола пута између Ваљева и Шапца, учинио је да ово место буде препознатљиво и као престоница зимнице, Преко 200 излагача понудило је на стотине производа, у грубој процени, кажу да је било изложено око 250.000 тегли, теглица, флаша, кутија, канти а о сувом месу, котлићима и о осталим месним прерађевинама да и не говоримо. Само из Коцељеве наступило је 46 вредних домаћица са 120.000 тегли, наводи прецизан податак Владимир Матић, помоћник председника општине Коцељева, један од организатора манифестације на којој је било преко 20.000 посетилаца.
Продана Коларевић из Мионице на Сајам зимнице у Коцељеви изложила је своје производе које прави на смедеревцу. Она је за Агробизнис магазин рекла да у оквиру свог пољопривредног домаћинства сировине производи сама или их набавља из комшилука или сакупља у природи а затим прерађује. Овим послом бави се већ 15 година односно од момента када је остала без посла.
Одмах поред ње налазио се и штанд Кате Илић, из Лопатња код Осечине, где има своју пољопривредну производњу али и прераду пољопривредних прерађевина као што су различите врсте ракија, компота, џемова и других трајних и полутрајних производа. Међутим, оно по чему су Илићи препознатљиви је сушена шљива на сунцу. Касније су прешли на сушену јабуку затим на џем, слатка, ликере и друге производе које је Ката изложила и овог пута на сајму у Коцељеви.
Она је на овом сајму пуних девет година и каже да је задовољна учинком који је остварила на сајму и додаје да ће доћи наредне године:“ Првог дана је било нешто мање посетилаца али је зато наредног дана било више људи јер је био викенд и онда се продала значајна количина производа које иначе продајем и на свом пољопривредном газдинству али по другим изложбама“ и додаје:“ Задовољна сам, посебно ми је драго када ме људи похвале и када су задовољни квалитетом наших производа. Цене смо нешто кориговали у односу на претходну годину јер је све од улазних роба поскупело али је ипак све доступно и тражи се на тржишту што је мени посебно драго“.
Међу излагачима смо упознали и госпођу Олгу Шашић из Шапца која је почела овим послом да се бави пре 20 година. Њој се придружила касније цела породица. У њиховој производњи се налази чак четири стотине кошница пчела одакле врцају мед који даље пласирају на тржиште, било као мед чист или у оквиру разних производа од меда попут сувог воћа у меду и других производа попут перге полена и других пчелињих производа.
Када говоримо о ценама на сајму у Коцељеви багремов мед био је 1.000 динара, ливадски 800 динара, шумски 800 динара, сунцокретов 700 динара а могло је да се купи и добре ракије за по 700 динара. Такође, било је и сокова од ароније који су били од 250 до 500 динара у зависности од величине флаше, слатко се продавао од 400 до 600 динара.
Гледајући тезге упознали смо и Снежану Живановић из Ваљева која се 35 година бави производњом џема од шипурка. Иначе запослена у хитној помоћи у Ваљеву и тим послом се бави већ 38 година. Када је почела да прави џем од шипурака надаласе да ће јој то постати додатни посао који је данас прерастао у озбиљне количине тако да Снежана током године направи преко 850 тегли џема од шипурка.
Поред џема од шипурка она прави сок од парадајза, затим бројне компоте и друге прерађевине од воћа. Џем од шипурка већ девет година излаже на овом сајму и сматра да је ово један од најбољих сајмова на које она одлази и овом приликом је похвалила организацију сајма и труд организатора и веома је задовољна како све изгледа.
Бисерка, Јадранка,
Симка и Зорка су краве које се налазе на фарми Јованке Николић из Котешице. Она се већ неколико деценија бави производњом сира и то искључиво од млека које је произведено на сопственој фарми. Њен сир је специфичног укуса, боје и мириса јер се производи тако што се суши природним путем. Она најпре посири врело млеко и чека да се у потпуности одвоји сурутка од груде а затим остави да се сир цеди наредних седам сати, затим се соли и остаје наредна три месеца да се суши на ваздуху и тако се добија онај квалитет по којем је Јованкин сир познат.
Јованка има посебну просторију где се сири и суши а поред обичног сира, односно тврдог пуномасног сира, она производи сир са сремушем са љутом туцаном паприком коју такође сама производи као и сир у маслиновом уљу које набавља у Црној Гори преко своје родбине јер је пореклом из наше бивше републике сада независне државе Црне Горе.
