Колико је „тешко“ тржиште здраве хране?

Аутор: draganadpetrovic
82 посета

КЕКЕС без додатог шећера, са неким природним заслађивачем или, на пример, са стевијом – осетно мање се исплати од кутије „стандардног кекса“ који купује већина потрошача у Србији.Иако се дуже време дискутује о томе колико је храна која се промовише као здрава – заиста здрава, будући да неки производи, рецимо, немају шећер, али зато имају велике количине простих масти у саставу, овај сегмент свакако остаје луксуз.
То није случај само код нас, већ и у свету, где се зависно од тржишта углавном конзумира брза храна, тесто, јефтиније поврће, повољније месо. Цене хране су значајно узнапредовале откако је кренула пандемија, а шећер је погурао цене малтене свих намирница.

Илустрација: У Србији се слабоједе црна чоколада/ ФОТО:Pixabay

У Србији се генерално слабије једе црна чоколада, пре свега, због високе цене у односу на стандард и плате већине грађана. Што више какаоа, то виша цена, а и та сировина поскупљује, још од почетка прошле године када је тона какао зрна вредела чак 2.500 долара.С друге стране, (црна) чоколада је само један мали део приче о здравим слаткишима или храни, генерално. Наше тржиште је из године у годину све боље снабдевено, а упакована храна је свакако скупља од оне „на меру“.
Рецимо, 75 грама упакованог сировог бадема, купљеног у маркету, кошта отприлике као 100 грама печеног бадема у продавници здраве хране. Потоњи се свакако боље котира, тј. регуларно има јачу цену.
Такође, кекс без додатог шећера, са неким природним заслађивачем или, на пример, са стевијом – осетно мање се исплати од кутије „стандардног кекса“ који купује већина потрошача у Србији.

Илустрација: Колачи без додатог шећера/ ФОТО:Pixabay


Свакако, има разлика у томе који је бренд у питању, која је грамажа, да ли је кекс „обичан“, филован, са неким специјалним укусом – али у начелу, здравије опције су просечно дупло скупље.
У последње време све популарније су и овсене каше, при чему паковање пахуљица кошта најмање и траје најдуже. Оно што прави разлику у цени јесу чиа семенке, бадем, лешник, листићи бадема или кокоса, затим смрзнуто или кандирано воће, потом разни други додаци.
Треба истаћи и да није сваки мусли, као готов производ, исти. У понуди су паковања која гарантују 30% мање шећера и то је јасно истакнуто на амбалажи, као и мусли без вештачких заслађивача. Овакви производи свакако коштају више.
Занимљиво је и поређење белог шећера са брезиним шећером, који се наметнуо као један од најпопуларнијих заслађивача. Штавише, „лети“ и са полица у нашој земљи, упркос папреној цени: 150 грама овог шећера кошта 360 динара, док је килограм белог шећера око 70 динара.Према проценама са сајта Статиста, тржиште здраве и велнес хране вредело је око 707 милијарди долара у 2016, а процена је да је до овде године порасло на више од 800 милијарди долара.

Извор: https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/1039360/koliko-nas-kosta-zdrava-hrana-trziste-ekspanziji-najnoviji-hit-brezin-secer-koji-kosta-kao-pet-kilograma-obicnog-secera

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар