Колико срби попију вина, како се пије вино код нас и где погледајте у подацима које смо анализирали

Аутор: dzonioff
98 посета

За вино се може рећи да све је више космополитско пиће него икад: више од трећине годишње конзумира се изван граница земаља у којима је прои-зведено, што је скоро два пута више него пре 30 година. Овај тренд је у великом успону због неколико фактора – све интензивније хиперпродукци-је, уласка нових конкурената на ионако већ засићена тржишта, либерализације међународне трговине, а посебно због промена у начину живота и про-мена у потрошачким трендовима.
Вредносно исказано, извоз је просечно износио 29 милијарди евра, што га сврстава у производе са највећим учешћем у структури светског про-мета агроиндустријских производа. Просечна светска извозна цена износи 3,6 евра по литру (428 РС динара). Цена значајно варира у зависности од го-дине бербе грожђа, квалитетне категорије (стона вина, врхунска вина, вина са заштићеним географским пореклом, специјална вина..). Такође зависи да ли се ради о вину у боцама или цистернама (ринфузи).

Када је реч о Србији, на основу анкете која обухватила 200 испитаника са територије АП Војводина, од којих је 96 било мушког пола (48%), а 104 женског пола (52%). Дошло се до следећих резултата:

До сада је статистика показивала да мушкарци пију више вина и чешће купују вино, од жена међутим, ово истраживање је показало да жене више купују и конзумирају вино. Разлика у броју испитаника мушког и женског пола није значајна, а претпоставка је да оба пола конзумирају вино. Највећи број испитаника припада старосној групи у интервалу од 18 до 25 година (36%), следи учешће од 26 до 35 година (18%), тако да већину испитаника чини млађа популација. Следи учешће старосне категорије од 36 до 45 година (16%) као и од 46 до 55 година (16%). Најмањи број испитаника налази се у интервалној групи преко 55 година (14%).

Од укупног броја испитаника 12% редовно конзумира вино, 36% често, ретко 29% испитаника, веома ретко 19% испитаника и никада не конзумира вино њих 4%. Може се закључити да више од половине испитаника конзумира вино. ајвећи број анкетираних као разлог неконзумирања вина наводи одсуство навика (24,5%). Мањи проценат (4,5%) испитаника наводи здравствене разлоге, док најмањи број испитаника наводи верске разлоге (1%) као и низак животни стандард (1%). Види се да су добијени одговори веома различити и да значајно опредељују потрошаче.

Најмање се конзумира розе вино (чак 42,5% испитаника одговорило је да никад не конзумира ову врсту вина), 23,5% испитаника одговорило је да никад не конзумира бело вино, а 16% испитаника одговорило је да никада не конзумира црвено вино. Ово се може дефинисати као релативно задовољавајући ниво конзумирања вина, будући да 84% испитаника конзумира црвено вино, 76,5% испитаника конзумира бело вино и 57,5% испитаника конзумира розе вино (мање од једном месечно, неколико пута месечно, једном недељно или сваки други дан). Упоређујући пол и врсту вина која с конзумира уочава се да је већи удео женских потрошача који конзумирају бело вино. Уколико се укрсте добијени одговори са висином примања не добрија се значајна корелациона веза. То значи да висина примања нема утицаја на избор врсте вина.

Да ли се више пије вино са водом или без погледајте на графикону:

Где се најчешће купује вино у Србији?

Извори снабдевања вином су различити. Испитаници најчешће купују вино у супермаркетима (50,5%), затим у великим маркетима – мегамаркетима (43,5%), у специјализованим продавницама вина (40,5%), у продавницама у суседству (31%), директно од произвођача (27%), од родбине и пријатеља (19%) и из сопстевене производње (10)%. Изузетно велики број испитаника (84,5%) изјаснило се да нема сопстевну производњу вина као и да никада не купује вино преко родбине и пријатеља (64,5% испитаника). Добијени резултати битни су за мале произвођаче вина који треба да одговарајућим промотивним и другим активностима утичу односно “привуку” потрошаче да вино купују директно од њих и да их одговарајућим аргументима (нижа цена, могућност дегустације и сл,) убеде у исправност њихове одлуке.

Када пију вино у Србији?

Вино се често конзумира у пригодним ситуацијама као што су свечани ручкови, свадбе, крштења и сл.. Највећи број испитаника пије вино искључиво у свечаним приликама (41%), а најмање се конзумира вино уз оброк (22%). Бољом едукацијом потрошача може се утицати на повећање потрошње вина не само у свечаним приликама већ и свакодневно.

Где се најчешће пије вино?

Највећи број испитаника конзумирају вина код пријатеља (25% испитаника), затим у ресторанима и хотелима (21%), код ку-ће (19%), у винским подрумима (19%) и у кафићима (18%). Са друге стра-не најнижу оцену (1) има на првом месту вински подрум (40% испитаника) што указује да се на овом месту најмање конзумира вино. Након винског подрума са најнижом оценом следе кафићи (27%), код куће (13%), код пријатеља (11%) и у ресторанима (9% испитаника).

Колико попијете вина у једној прилици?

Које вино више пијете домаће или страно? Подједнако?

Аутори истраживања: проф. др Бранислав Влаховић, др Антон Пушкарић, и дипл. менаџ. Дубравка Ужар

Више у Агробизнис магазину

www.agrobiznis.rs 

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар