Кинези направили чудо у пољопривреди!

Аутор: dzonioff
205 посета

Кинески истраживачи открили су пољопривредно чудо које би могло да нахрани планету без уништења.

Ова студија је коштала 54 милиона долара, а учествовало је око 1.000 истраживача и 65.000 локалних бирократа. Академици широм света називају резултате ове студије пољопривредним чудом.

Пројекат је већ уштедео више од 12,2 милијарде долара кинеским пољопривредницима последњих 10 година, а у овом процесу можда је откривен кључ за одговор на једно од највец́их питања у Кини: Како се очекује да ће се глобална потражња за храном удвостручити између 2005. и 2050. године, како ц́е најмногољуднија нација на свету успети да прехрани своје људе без наношења озбиљних штета околини?

Од 2005. до 2015. године, истраживачи који раде под вођством Кинеског пољопривредног универзитета у Пекингу спроводили су више од 13.000 теренских студија на широм Кине, узимајуц́и у обзир локалне пољопривредне праксе. Након ових студија, истраживачи су развили савете специфичне за сваку регију за произвођаче пиринча, кукуруза и пшенице. Ти савети су нагласили идеју да метода једнакости за све врсте пољопривредних производа није толико ефикасна као методе прилагођивања специфичним усевима, регијама и временским условима.

На пример, истраживачи су саветовали произвођаче пиринча у североисточној Кини да могу смањити употребу ђубрива богатом азотом у просеку за 20%, ако уместо да се равномерно распростиру на усевима током целе године, да се фокусирају на ђубрење углавном у сезони раста . Такође су предложили да се семе сеје што ближе једно другом.

„Пољопривредници били су скептични, али смо стекли њихово поверење, а на крају су и зависили од нас – то је била наша највец́а награда“, написао је вођер пројекта Цуи Зенлинг у студији. Поменути савети за фармере су се показали успешним.

Студија, објављена овог месеца у часопису Природа (Натуре), наводи да је производња усева за пиринач, кукуруз и пшеницу порасла за просечно 11%, са 15% пада употребе ђубрива. Све у свему, то је зауставило увођење око 1,2 милиона тона азота у животну средину. То су закључци великих компанија јер нуде наду да се може ефикасно хранити растуц́е људско становништво, а такође и смањити наш утицај на климу.

У поређењу са остатком света, кинески фармери користе око четири пута више азота (305 кг по хектару, или близу 175.000 фунти на квадратну миљу).

Када је земљиште преоптерец́ено ђубривом, микроби у земљишту тада производе високе нивое азот-оксида, гасове стаклене баште. Емисије азота представљају проблем свуда и играју велику улогу у глобалним климатским променама; гас је ефикаснији у заробљавању топлоте у атмосфери од угљен-диоксида.

С обзиром да би било који фармер био одушевљен да види повец́ање приноса, ови савети и праксе би требало да се примењују у пољопривредама далеко изван границе Кине.

Srodni tekstovi

Оставите коментар