Како се српски производи котирају у свету и шта се највише тражи?

На најпрестижнијој листи 100 најбољих светских кухиња и јела портала Тејст атлас (Тaste Atlas) специјализованог за светске кухиње, наша земља се нашла на 20. месту.

Најбоља рангирана храна с подручја АПВ су Футошки купус и Петровачки кулен , али гледајући шире подручје Србије, ту су и Пиротска пеглана кобасица, Мирочки сир, Ужичка пршут…

Петровачки кулен посебан је по киму који се обавезно ставља у намирницу и што у њега иде само најквалитетније месо од свиње. Кулен се прави од управо заклане свиње, дакле, свиња се коље ради кулена и месо практично не стоји ни сат, што, такође, доприноси другачијем укусу у односу на друге – објаснио је један од произвођача Петровачког кулена из Бачког Петровца Ондреј Хрубик за Дневник.

На стотину килограма најквалитетнијег меса, наглашава, иде 2,5 килограма кима, зачинске паприке, слатке и љуте у зависности од укуса, два до три килограма, масноће од 15 до 20 процената и соли око два килограма.

Илустрација: Петровачки кулен се нашао на листи најтраженијих

По речима Хрубика, у варошици има пет до шест произвођача Петровачког кулена, мало озбиљнијих, који током године прераде две до три тоне свињетине и добију од 600 до 700 килограма кулена по тони.

– У Бачком Петровцу нема куће у којој се не прави кулен, па не знам колико га годишње направимо, али, у сваком случају, има и мањих и већих произвођача и, што је најважније, успемо да га продамо – казао је Хрубик наводећи да избор кулена на листи специјализованог портала Тејст атлас треба да допринесе већем обиму производње и бољим приходима, али и да помогне развоју општине Бачки Петровац.

За разлику од Петровачког кулена, којег има на тржишту, Футошког купуса аутохтоне сорте, који се такође налази на листи Тејст атлас нема ове сезоне ни за лек. У атару Футога, каже председник Удружења „Футошки купус” Мирољуб Јанковић за „Дневник”, нема ни главице, пошто је целокупан род продат још пре месец дана.

– Има још десет до 20 тона кисленог купуса, који ће током зиме бити продат на домаћем тржишту – казао је Јанковић. – За разлику од ранијих година, када се Футошки купус извозио, ове година га нема ни за инопродају, а недовољно и за домаће потребе. Разлог су климатске неприлике, али има и других. Посејан је на свега 65 хектара, од којих ће ознаку географског порекла носити купус са 25 хектара.

Јанковић каже да се из године у годину све мање сеје Футошки купус, премда већ 15 година повртари причају да су посебни подстицају потребни да се производња одржи.

– Можда би долазак Футошког купуса на најпрестижнију листу портала хране и јела могао сада допринети да се нешто учини за повртаре, да не буду препуштени сами себи – казао је Јанковић.

Илустрација: Футошки купус је постао регионални бренд

Појединачни или групни приступ
Директор Земљорадничке задруге Кулен у Бачком Петровцу Јарослав Петровић каже да не зна поуздано како ће се у будућности после овог пласмана развијати производња кулена.

– Пред произвођачима су две опције, појединачни наступ на тржишту или групно посредстом Земљорадниче задруге „Кулен”. Задруга је кренула да гради објекат за прераду меса – кулена, али је инвестиција заустављена због недостатка новца. Међутим, чланови задруге нису одустали од прерађевине, сваки за себе је прави и продаје. Сада после овог избора видећемо какве ће планове имати произвођачи – казао је директор ЗЗ„Кулен” Јарослав Поповић.

Извор: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/srpska-kuhina-dobro-plasirana-u-svetu-futoski-kupus-i-petrovacki-kulen-u-eliti