Конкуренција на светском тржишту житарица је прејака, а извоз пшенице више није лак посао за европске произвођаче. С тим у вези је и последња информација да Француска није добила тендер у Египту – њихова понуда за продају пшенице била је за седам долара по тони виша од конкуренције, тако да су поново победиле Украјина и Русија, пренео је „Агроинфонет”.
– И не само на последњем, Руси предњаче на великом броју протеклих тендера и евентуално ускоче Румуни – каже за „Политику” Сунчица Савовић, директорка Удружења „Жита Србије”.
Какви су трендови цена?
Крајем 2023. на европским берзама подвучена је црта – цене су биле ниже него децембра 2022. године, и то код пшенице за 39 одсто, кукуруза 49 одсто и уљане репице за 33 процента. Све ово доноси незадовољство ратара у великом броју држава јер су очекивали боље приходе. Да ли и српска пшеница тешко проналази купце?
– Наравно. У отвореној тржишној економији што важи за остале, важи и за нас. Како за произвођаче, тако се судбина пресликава и на трговце, складиштаре, на извознике. Свуда је ситуација иста и произвођачима је практично немогуће да покрију трошкове – каже Савовићева.
Она напомиње да се не сећа за 17 година, колико је у овом послу, да се од жетве па наредних шест месеци цена пшенице креће практично у истом распону, од 18,30 до 18,50 динара за сточну до 21,50 динара за квалитетну пшеницу, која се користи у млинарској и пекарској индустрији.
– Цена се једноставно не помера. Темпо извоза је буквално исти шест месеци ове тржишне године као и две претходне – истиче Савовићева.
ПИТА СЛАГАЧА И ЦИЦВАРА ОД ТРАДИЦИЈЕ ДО ДЕЛИКАТЕСА
Према прогнозама, ове године очекује се само 0,84 одсто мања светска производња пшенице и за шест одсто мањи извоз, што, како наглашава, значи и пад тражње.
Србија је од 1. јула до краја 2023. извезла 576.000 тона пшенице и брашна прерачунато у зрно. На годишњем нивоу трошимо максимално 1,7 милиона тона пшенице. Савовић напомиње да смо ову годину започели са историјски рекордним залихама жита. Када се све прерачуна, значи да нам на располагању за извоз и завршне залихе остаје тренутно више од два милиона тона пшенице и брашна до јула ове године, и то с комплетно покривеним домаћим потребама.
– Ако се овакав извозни темпо настави, ето нама треће рекордне године са завршним, односно почетним залихама пшенице које ће бити веће од 1,5 милиона тона, и то је јако вероватан сценарио – каже Савовићева и додаје да овакво стање још нисмо искусили и да се узгој пшенице у Србији може назвати масовним јер производимо двоструко више него што трошимо.
Силоси су дупке пуни и сматра да ће засигурно рапидно опадати квалитет. Постоји ли нешто што би делимично могло да олакша ситуацију?
Уколико се испуни оно што је обећано пољопривредницима од стране Министарства пољопривреде – да ће бити извршен попис свих силоса и свих складишта – Савовићева сматра да би следећи неки корак био организовати законску регулативу да пшеница најзад почне да се складишти по квалитетним групама, што би допринело очувању квалитета пшенице. И не само то, допринело би постизању боље цене за произвођаче, јер би српска пшеница најзад била тргована комплетно по квалитетним групама, а не 90 одсто као сточна пшеница јер се у силосима она меша.
Да би повећали извоз, нужно је, апелује наша саговорница, и да се „Лука Панчево” искључи с листе подручја која су под заразом од афричке куге свиња.
– И да тамо почну да се издају ветеринарски сертификати за извоз сточних житарица јер је она претходне две године била главна транзитна лука за извоз. Веће количине робе су изашле одатле него из Новог Сада. На решавању овог проблема већ дуго радимо – истакла је директорка Удружења „Жита Србије”.
Ивана Алибуновић
Извор: ПОЛИТИКА
