Како да српска шљива препеченица освоји и светска тржишта

Аутор: draganadpetrovic
410 посета

Србија свет осваја све више воћним ракијама, а то потврђују и бројне међународне медаље квалитета, које добијају домаће дестилерије. Томе доприноси едукација произвођача, а сарадња са стручњацима и институтима допринела је да се подигне ниво квалитета и расте извоз српских дестилата.Професор пољопривредног факултета у Београду Нинонслав Никичевић објавио је бројне научне радове о жестоким алкохолним пићима. Тврди да су шкотски малт виски, француски коњак и шљивова препеченица три најсавршенија јака пића. Иако се доста побољшао квалитет шљивовице, потребно је поштовати све стандарде.
Никчевић напомиње да се мора испоштовати законска регулатива на свим нивоима, не смемо користити алтернативна средства за старење, сазревање као што су чипсеви, ванилин, додатак ванилина, екстрат храстовине, синтетичке ароме, шећер.

„На Западу, у Европској унији су, ако могу тако да се изразим мало дисциплинованији и више поштују законску регулативу својих земаља. И ми морамо поштовати законску регулативу Србије. Увек кажем да ништа нисмо мање квалитетни од њих. Напротив“, додаје Никчевић.

Произвођач ракије из Бајине Баште Владе Илић се придржава свих стандарда и савета стручњака. Некада су бурад ракије била финансијска сигурност једног домаћинства, а данас би то могле бити домаће дестилерије.

Према његовим речима, широм света препознају квалитет наше ракије која се све више тражи у иностранству. „То ми је посебно драго као произвођачу, који добар део своје производње базира на извозу“. То види као подстрек да се извоз ракије омасови у целој Србији, што ће донети веће приходе произвођачима и самим тим и веће девизне резерве за државу.

Илустрација: Србија осваја свет воћним ракијама

Одличан род и још бољи квалитет шљиве

И док је у овој години свет уздрман, за произвођаче ракије ће имати посебан значај.

Др Бранко Поповић са Институт за воћарство у Чачку истиче да је поред обилног рода шљиве и њен квалитет изузетан.

„То се неће видети по некој великој количини ракије, која ће се добити од те шљиве, него због тога што је шљива ове године имала изузетну арому, који може да да ракије изузетног ароматског квалитета“, указује Поповић.

За уживање у квалитету, као и у јелу, препоручује се умереност. А уз модернизацију, треба се придржавати и традиције и мудрости предака да је у тешким временима најстабилнија валута лежала у бурадима, а тај сеф су само по потреби отварали.

Извор:https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/5005183/rakija-sljivovica-destilerije-izvoz.html

Илустрација: Изузетан квалитет овогодишње шљиве и ракије

Иначе, све већи број воћара враћа се производњи ракије од аутохтоних сорти шљиве као што је ранка. Пре неколико деценија напустио је свој завичај, али се онда вратио родном селу. Младен Јовашевић живи у Лондону, али је одлучио да не запостави имање у Пријевору код Чачка.

Подигао је засаде чувене шљиве ранке и производи оно по чему је овај крај надалеко познат и чувен у читавом свету – ракију шљивовицу, која је чак номинована за листу Унеска.

– Детињство сам провео у подножју планине Каблар, отишао сам у свет, али корени су ме увек вукли назад. Свуда је лепо, али где год се каже ракија, прва асоцијација је Чачак. То је наш бренд и на њему треба радити. Нема разлога да наша ракија не стоји раме уз раме на свим светским полицама, баровима и хотелима – каже Младен Јовашевић.

Његова плантажа аутохтоне сорте ранка простире се на 15 хектара и броји око 6.000 стабала. Шљивици су специфичлни по томе што су у потпуности органски, саднице су прикупљане у шумама Каблара и Овчара, а све се узгаја без пестицида.

Младен истиче значај географског порекла, а у његовом дегустационом подруму све је у духу завичаја: од кабларског камена до бурета столетног храста у коме одлежава „кабларски жубор“.

– Зашто бисмо ишли на страну, када све имамо овде у кругу од три километра. Наравно, то је идеја, основна водиља да све направимо да буде домаће, локално, аутохтоно; зашто бисмо се стидели и узимали нешто туђе, кад имамо све много квалитетније – закључује Младен.

Из Института за воћарство истичу да ова стара аутохтона сорта шљиве даје добре производе, али се мора строго пратити ред у засадима чувене ранке, која је некада била на месту број један.

Извор: https://www.ekapija.com/news/3899638/rakija-iz-cacka-nominovana-za-listu-uneska

Srodni tekstovi

Оставите коментар