Малинари у Србији ових дана ослушкују све вести које имају везе са откупном ценом `црвеног злата`. Тоне прошлогодишњег рода малине и даље су у хладњачама. Ако се нешто и прода то је по знатно нижој цени него што су је прошле године хладњачари плаћали произвођачима. Неки произвођачи размишљају и о смањењу засада, а ни хладњачарима није ништа боље јер су у дуговима. Малинари са дугогодишњим стажом озбиљно размишљају о смањењу засада ове године. Како се прича да ће откупна цена малине бити знатно мања него прошле године, кажу да морају бити опрезни и када је реч о улагањима.
A шта кажу произвођачи малина: Не очекујемо ништа… град, да омлати да немамо и онда смо мирни сви, нећемо џабе да беремо. Па нисам ти баш нешто упућена много. Мала цена јесте како причају.
Сигурни су и хладњачари да се цена од 600 динара од прошле године неће поновити. И они имају своју муку.
Мића Драшковић, власник хладњаче, Прилике – Ивањица: „Ову сам продао у распону од 250 до 390 динара. Па губитак је велики, огроман, али с обзиром на то да сам рецимо у прошлој години солидно прошао, тако да је се то у задњих пар година да је била солидна цена и била је солидна зарада, тако да је то могло да покрије, тај велики губитак; а губитак је сад негде отприлике око 300 динара по килограму.
Овогодишњу бербу и једни и други чекају са зебњом јер је мало купаца, а извоз на европско тржиште је мањи за чак 50%. Одбор за пољопривреду издејствовао је код министарства и Народне банке да се хладњачарима репрограмира дуг код комерцијалних банака од шест до 12 месеци, уз обавезу да тим новцем исплате дуговања произвођачима.
Милован Јаковљевић, народни посланик и члан Одбора за пољопривреду: „Ми ових дана очекујемо да Министарство привреде у оквиру својих акција и ангажмана спроведе једну акцију кроз Фонд за развој, тако да ови људи који нису задужени а којима је потребан новац, дођу до средстава из Фонда за развој по повољним каматама од 1% до 2% на годишњем нивоу и ја имам уверавања да ће то ових дана да се догоди“.
Јаковљевић сматра да у тренутку када је све више украјинске, мексичке и чилеанске малине у Европи, Србије преко својих амбасада мора промовисати српску малину и наћи нова тржишта.
Милован Јаковљевић, народни посланик и члан Одбора за пољопривреду: „За ову 2023. годину биће проблематично европско тржиште, јер Немци већ одустају од наше малине, Французи и даље купују наравно… Холанђани, Белгијанци и они традиционални купци, али они су мање заступљени на нашем тржишту и мање купују из Србије малина, али свакако негде око 30.000 тона ће остати на лагеру.
Малина је ове године добро кренула и треба наћи начин да након бербе буду задовољни и произвођачи и хладњачари, али радници који ће бити у надници.
Извор: Прва ТВ, емисија ПЛОДОВИ
