Када ћемо имати бољу продају и цену пшенице?

Аутор: Gdjakovic
420 посета

Сунчица Савовић из Удружења Жита Србије рекла је за РТС да је најнижа цена српске пшенице прошле недеље била 23,5 динара по килограму, украјинска пшеница се кретала по цени од око 16 динара по килограму. На залихама је у овом тренутку преко 800.000 тона пшенице која је доступна за извоз и око 600.000 тона кукуруза, истакла је Савовићева. Препоручује да је без обзира на геополитичке околности најбоље продавати трећину пшенице пре жетве, трећину у жетви, а само трећину чувати за после жетве.

Споразум Русије и Украјне средином марта, светском тржишту је обезбедило пшеницу по цени од 16 динара.

Док држава тражи нова тржишта, пољопривредници страхују од додатног пада цене, али и од тога да нови род неће имати где да сместе.

Сунчица Савовић из Удружења жита Србије рекла је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је најнижа цена српске пшенице прошле недеље била 23,5 динара по килограму, украјинска пшеница се кретала по цени од око 16 динара по килограму.

„Разлика у цени између наше пшенице и украјинске је значајна имајућу у виду трошкове транспорта до претоварне луке Констанца која је најзначајнија претоварна лука за српске житарице и уљарице на путу ка светским купцима„, рекла је Савовићева.

Одговарајући на питање да ли ће цена пшенице падати, Савовићева каже да када се погледа светски биланс пшенице, потпуна је иста ситуација у Бугарској, у Мађарској и у Румунији где су количине доступне за извоз велике, а још им је незахвалнија ситуација него код нас јер се украјинска пшеница у земље ЕУ узвози без царине.

„Док је на снази споразум о транспорту житарица црноморским коридором, не постоји битнији разлог да ценu пшенице примора да иде узлазном путањом“, каже она.

Илустрација: Засејано 25.000 хектара пшенице више него прошле године

Колико имамо пшенице и кукуруза у складиштима

„Започели смо тржишну годину за пшеницу са већим залихама од уобичајених због забране извоза који је тарјао у периоду мај-јул, што је омерло редовне извозне токове. Пренесене залихе од прошле године су биле од око 700.000 тона. Другу год за редом имали смо добар род пшеницепрошле године 3,2 милиона тона. Трошимо на месечном нивоу око 150.000 тона пшенице, што годишњу потрошњу доводи на ниво од око милион и 800 хиљада тона. Од јула до фебруара извезли смо 611.000 тона пшенице и брашна. На залихама имамо преко 800.000 тона пшенице, која је доступна за извоз и за завршне залихе„, истакла је Савовићева.

Према њеним речима, што се тиче кукуруза, род је био десеткован сушом, имали смо другу сушну годину заредом.

За пролећне ратарске културе род је био на нивоу од 4,65 милиона тона, пренесене залихе су биле 380.000 тона, извоз је био симболичан. Нисмо извезли ни 270.000 тона од почетка тржишне године. Са покривеним домаћим потребама на залихама имамо око 600.000 тона кукуруза доступних за извоз и за пренесене залихе“, рекла је она.

Када креће извозна продаја

Извозна продаја може да крене у сваком тренутку, али пре свега тога цена наше пшенице мора да буде конкурентна цени мађарске, бугарске, румунске, украјинске и руске пшенице.

У тренутку када ми будемо могли да парирамо са ценом кренуће извозна продаја, то искључиво зависи од власника робе, трговаца, складиштара.

Кина је посредан купац српске робе. Наше житарице већ преко Констанце одлазе у Кину, Јужну Кореју, Блиски и Далеки исток и Северну Африку“, каже она.

„Оно што је препорука да без обзира на геополитичке околности је најбоље продавати трећину пшенице пре жетве, трећину у жетви, само трећину чувати за иза жетве“, указује Савовићева.

Сетва, кредити

Даље наводи да је наш кукуруз ове године због лошег квалитета тешко извести, тако да је то разлог што извоз иде споро. Такође кредити су неповољни.

„Квалитет ће трпети само ако будемо имали сушну годину као две године раније“, закључила је Сунчица Савовић.

Марија Миладиновић Лисов, РТС

Srodni tekstovi

1 коментар

Do an 28. март 2023. - 17:17

Psenica ce poskupeti kada drzave obezbete robne rezerve.

Одговори

Оставите коментар