На изложби Еxpo 2020 Дубаи у оквиру обележавања Националног дана и обележавања Дана државности 15. фебруара данас је отворена инвестициона конференција „“Serbia Cuntry Business Briefing“,“ која је одржана у Бusiness connection center.Као традиционално најважнија полуга у привреди Србије, прехрамбена индустрија и пољопривреда имају
виталну улогу како у домаћој потрошњи тако и у извозу.Са укупно четири милијарде бруто извоза,прехрамбена индустрија је сегмент са највећим бруто извозом земље,сталним растом извоза и највећим потенцијалима за даљи раст, речено је данас на конференцији.Србија је лидер у региону Западног Балкана управо када је реч производњи хране, међу првих пет када је у питању производња малина, шљива и вишања. Србија је и у првих пет европских држава када је реч о производњи боровница, јагода, купина, соје и кукуруза, и у првих 10 европских извозника кукуруза и сунцокрета.
На конференцији су заступљени сектори: хране, пољопривреде и савремених технологија, а у питању је четврта инвестициона конференција у Павиљону Србије, док је велики број гостију и посетилаца потврдио да је Србија глобално конкурентна у многим областима.Улагањем у српску прехрамбену и пољопривредну индустрију, инвеститори имају прилику да досегну тржиште величине 1,3 милијарде потрошача захваљујући чињеници да Србија има склопљене уговоре о слободној трговини који омогућавају извоз без царина на тржишта CEFTA, EFTA,, Русије и Евроазијске уније, као и Турске.
Такође, преференцијалне услове трговине са ЕУ, САД, Јапаном и Аустралијом.Унапређењу ове индустрије константно доприносе специјализовани институти и образовне институције,чак 16 специјализованих института, четири универзитета и 26 средњих школа фокусираних на прехрамбену и пољопривредну индустрију.Долазак у Дубаији великог броја српских предузећа из прехрамбене индустрије, како се очекује, требало би да заинтересује инвеститоре, што практично значи склапање бројних послова и сарадње.Као представник Владе Србије на овој конференцији је била министарка трговине,туризма и телекомуникација Татјана Матић.
Немања Јевтовић из РАС-а је рекао Тањугу да су два најпросперитетнија српска сектора, ИЦТ и сектор пољопривреде и прехрамбене индустрије.Како је рекао, представљају се висока технологија, информациона и биотехнологија која представља нову „звезду узданицу“ српске привреде.
Јевтовић је казао да је пољопривреда у 2021. имала 3,6 милијарди евра извоза.
„Одлучили смо се да спојимо ова два сектора, јер њихова фузија може да допринесе да се Србија
позиционира што боље као инвестициона дестинација у свету“, нагласио је он.
Додаје да на конференцији учествују и страни инвеститори.
„Не можемо да откривамо многа имена, али смо добили потврду о учешћу вирутелну и физичку од
највећих светских компанија“, рекао је Јевтовић.
Пољопривредно-прехрамбена индустрија, ИКТ технологије и биотехнологија, представљају сегменте
српске привреде са највећим потенцијалом за развој и даље инвестиције, закључак је конференције у
организацији Владе Србије, Развојне агенције Србије, ПКС и целокупног Србија Експо тима.
На конференцији су поред представника РАС, учествовали директор тима за ИТ и предузетништво у
Кабинету председнице владе Ненад Пауновић, генерални директор Иницијативе „Дигитална Србија“
Небојша Бјелотомић, директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Јелена
Беговић, Александар Љубић из Vincula Bioteć Group, као и Марко Мајсторовић, саветник министра
пољопривреде и директор компанија Станић до.о. и H&S Fruits Саша Станић.
Србија је лидер у региону Западног Балкана када је реч о производњи хране, а простор за реализацију улагања у
прерађивачку индустрију је велики посебно због чињенице да наша земља има огромну сировинску
базу, речено је на презентацији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, речено је на
конференцији.
„Данас смо на Експоу имали велики број састанака са представницима компанија из различитих области
прераде, које су показале велико интересовање. Разговарано је о многоструким врстама сарадње, од откупа и дистрибуције српских производа, преко заједничких улагања у нове пројекте са српским компанијама, до покретања производње у Србији и улагања у нове фабрике прехрамбене
индустрије. Стране компаније из прерађивачке индустрије препознају Србију као одличну извозну платформу за већа тржишта као што су ЕУ и Русија“, рекао је Марко Мајсторовић из Министрства пољопривреде.
Пауновић је рекао да ИКТ представљају највећу нето извозну грану Србије и стратешки важну индустрију на националном нивоу.
„Само у последње четири године ова грана индустрије у Србији је дуплирала извоз“, нагласио је Пауновић.
Он је додао да су веома добри резултати у овом сектору постигнути захваљујући изузетном квалитету домаћег ИКТ сектора, све већем броју успешних стартапа, али и великим страним инвестицијама, које су у овом сектору у последњих неколико година превазишле милијарду долара.
О томе како Србија прати најсавременије трендове у биотехнологији и науци на конференцији је говорила
директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжњерство Јелена Беговић.
Она је представила национални пројекат „БИО4 Кампус“ који подразумева изградњу јединственог
технолошког кампуса у Србији у којем ће се институти, факултети, стартапови и водеће светске
компаније бавити истраживањем и развојем у областима биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета као и иновацијама у овим сегментима.
„„BIO4 Kampus“ својеврсни је одговор Србије на незадржив развој науке и технологије и повезивања
вештачке интелигенције, роботике, интернета ствари са нанотехнологијом, биомедицином,
биотехнологијом, и представља жељу да се на једном месту сконцентришу знање идеје и
инфраструктура, а Србија постави на светску мапу када су истраживања и развој у питању“, навела је
она.
Професор Љубић представио је своју компанију која користећи последња научна достигнућа у области
ћелијских и генских терапија претендује да постане глобални лидер у пољу биотехнологија. „Vincula
Bioteć Group“ је први свеобухватни биотехнолошки екосистем у Европи, којим је повезано поље
истраживања и развоја, производње и услуга, као и примене медицинских протокола, чиме се постиже
краћи развојни циклус иновативних терапија и самим тим позитивно утиче на лечење пацијената и квалитет
живота“.
Одржане су и специјалне сесије са инвеститорима заинтересованим за улагања у агро-прехрамбену
индустрију, ИКТ сектор и биотехнологију.
У оквиру инвестиционе конференције одржана је и Панел дискусија на тему развојног пута српске
привреде од традиционалних сектора до тренутне позиције лидера у региону, па и свету када је реч о
савременим технологијама, дигитализацији и иновацијама. На панелу под називом „“Serbia Creates
Tech: From Raspberries to Metaverse“.
Панелисти су нагласили да је Србија само у неколико последњих година креирала екосистем у коме су
процват доживеле управо ИТ технологије, које вуку домаћу привреду и доминирају када је реч о уделу
у нето извозу земље, а уз њих сви сегменти привреде почињу да ослањају свој раст управо на
технолошки напредним решењима и технолошким иновацијама.
Извор: ТАЊУГ
