Изненадићете се ко највише купује нашу пшеницу

Аутор: draganadpetrovic
21 посета

СРБИЈА ће у овој економској години имати за извоз око милион тона пшенице. Тренутно месечно продамо у иностранство око 80.000 тона овог хлебног зрна.Највеће количине одлазе у Италију и Румунију, у луку Констанца. Део извоза је намењен Босни и Херцеговини и Северној Македонији.

Званични подаци показују да је овогодишњи род пшенице био 3.113.085 тона. По хектару, просечан род је око 4,9 тона. И док извоз ове робе сада несметано иде, млинари траже исплату разлике између тржишне и уредбом ограничене цене испоручених малих паковања брашна.Како нам је рекао Здравко Шајатовић, директор Удружења млинара „Житоуније“, последња четири месеца скочио је извоз брашна за 20 процената, у односу на претходни период.

– Главни разлог повећаног извоза брашна јесте јефтинија струја и мањи трошкови производње – казао је Шајатовић.

– Струја у Северној Македонији је, рецимо, четири пута скупља него наша. Па њихови млинари све мање мељу. Више им се не исплати, јер је већа цена коштања него код нас.

Илустрација: Италија сигурни купац српске пшенице

Због тога је сада повећана куповина брашна у Северној Македонији. Немамо још званичне податке, али смо чули да је бољи извоз и у Италију, Хрватску и Мађарску. За то чекамо званичне податке од царине.

Када је реч о разлици цене, коју држава треба млинарима да надокнади, како нам је испричао Шајатовић, они нису ти који треба да сносе терет социјалне политике државе.

Држава треба да исплати за четири месеца, нешто кроз пшеницу, али и у новцу.

– Млинови су испуњавали обавезу снабдевања грађана малим паковањима брашна, у складу са уредбом, чиме су дали свој пуни допринос стабилном снабдевањеу – рекао је Шајатовић.

– И ова грана производње оптерећена је све већим трошковима пословања. Цена пшенице је у последња два месеца порасла за око четири динара по килограму, а ту је и енергија, паприна амбалажа, радна снага. Нарочито је проблем камата, које по револвинг кредитима већ износе седам до осам одсто годишње.

Према речима Шајатовића, квалитет овогодишњег зрна нешто је бољи него раније, и у погледу хектолитара, али и протеина. Италијани узимају исто наше брашно, рецимо, па га мешају са побољшивачима. Али њихову тестенину праве од најквалитетније дурум пшенице, која се не производи код нас. Чак и наши произвођачи увозе италијанско брашно за прављење тестенина.

Илустрација: Повећан извоз брашна у Северну Македонију
КОЛИКО СМО ДОСАД ИЗВЕЗЛИ

ОД овогодишњег рода до сада смо извезли више од 321 хиљаде тона пшенице. Брашна од пшенице, у овом периоду, продали смо 50.538 тона. Подаци показују да је од рода 2022. у Италију извезено 93.336, Констанцу – 55.314, у јужну српску покрајину 44.590, а у Северну Македонију око 40.000 тона. Пшеница из Србије завршила је и у Албанији, Црној Гори, Аустрији, Немачкој…

Извор: https://www.novosti.rs/c/ekonomija/vesti/1174978/italijani-sigurni-kupci-rod-psenice-bio-3-113-085-tona-zrno-boljeg-kvaliteta-nego-ranije

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар