Желите да продате више својих производа по бољој цени? Дајемо вам конкретна објашњења и предлоге!

Аутор: dzonioff
112 посета

Имајући у виду колико је добар дизајн пресудан за успех једне фирме, Агробизнис од овог броја покреће десигнЛАБ – нову колумну која ће обрађивати дизајн као тему са свих оних, различитих, страна које су битне за тржишни успех
Како горе пише, моје име је Дејан Вукелић – изузетно волим да пишем о дизајну с обзиром да дизајн живим непрекидно и стално, 24/7… а последњих 25 година од дизајна и живим. Посебно ме радује прилика да овде, у Агробизнису, поделим своја сазнања и искуства о дизајну и његовом утицају на наш укупан живот. У том смислу, обећавам дуго и лепо дружење за које очекујем да буде обострано – питајте, коментаришите…

Како смо на самом почетку, било би добро да одговоримо на нека основна питања а, у овом првом тексту, најосновније од свих је баш

Шта (ни)је дизајн?
Одговор на ово питање можда је лакше пронаћи ако кренемо са сасвим друге стране, из контре – шта није дизајн? Дизајн није цртање, иако цртања има доста. Оно некада долази на почетку, понекад га нема све до краја, много пута цртамо током целог процеса али, свеједно, оно је само један део дизајна. Дизајн није ни играње мада нама дизајнерима наши клијенти често кажу „поиграјте се мало” са овим или оним – а ми се уопште не играмо, напротив, радимо напорно и много иако то, можда, делује као игра. Дизајн није ни чињење да ствари изгледају лепо, поготову што је лепо сасвим лична категорија – лепота је у очима посматрача што рече изрека.

На крају, да не продужавам у бесконачност списак онога шта дизајн није – дизајн није ни уметност. Уметници су, бар они прави јесу, танана бића и суптилне душе које имају личну и унутрашњу потребу да своје осећаје, мишљења, ставове, схватања, доживљаје и доживљавања поделе са свима нама и то, углавном, не раде за тржиште… или им то није покретач и прва идеја.

С друге стране, дизајн је увек тржишно оријентисан… он је потпуно плански процес креирања нечега што има сасвим одређену намену… он је начин за дефинисање проблема и развијање решења – дизајн је тај који материјализује одређену идеју! Па, дакле,

Шта је дизајн?
Скоро све што видимо, додирујемо, осећамо је неко, једном, некада дизајнирао. Све око нас што човек прави је производ дизајна – дизајнирано је, ређе несвесно и скоро увек свесно.

Волим да кажем, а то је ваљда и у реду, имајући у виду чиме се бавим, како је све дизајн и дизајн је све.

У данашњем свету, са данашњим технологијама, данашњим располагањем временом, данашњим степеном концентрације – визуелна комуникација је доминантни вид примања информација и то је сасвим уреду јер иако ми видимо очима ми заправо гледамо мозгом преводећи слике у поруке.

У сваком свом облику, било да је индустријски, графички, wеб, … дизајн је тај који те слике и речи уобличава у поруке. А данас је све порука – и производ на полици самопослуге, и билборд поред пута, и новински оглас, и упутство за коришћење нечега… Онда је, дакле, све процес преношења порука – између производа и услуга и потрошача и корисника. Речју, све је комуникација.

Добар дизајн, шта год да јесте, чини да се крајња порука пренесе на најједноставнији, најбржи и најефикаснији начин, да се комуникација одвија глатко и без шумова.

Имајући све у виду, за нас који дизајн живимо свакодневно, а и уопште, дизајн је размишљање, прво па све остало. Он је веома комплексна прича коју чини тако много питања на која треба наћи праве и јасне одговоре да би се креирала та јединствена порука коју би прималац требало да дешифрује онако како је то најоптималније за бренд за који радимо.

Верујем да сам успео да вам приближим шта је то дизајн и да вас заинтересујем да промислите о томе зашто је он битан. У наредним бројевима бавићу се још неким теоријским аспектима дизајна чисто да поставимо основе за даље. Тако ћу говорити и о дизајн процесу, и о саветима за избор и ангажовање дизајнера или дизајн студија, и о замкама које би свакако требало избећи, и о… Касније, како време буде одмицало, биће ту и различитих примера са страног и, посебно, домаћег тржишта а биће и неких померених и лепршавих текстова…

Оно што је прво следеће на реду је потпуно економски оријентисано, сасвим се креће у тржишним категоријама, па онда у следећем броју: Утицај дизајна

Антрфиле: Одличан пример за тврдњу да дизајн материјализује идеју је 2010. година када је Аппле лансирао први иПад. До тог тренутка тржиште таблета није постојало, нисмо знали шта су, уопште нам нису били потребни… штавише половина свих аналитичара сматрала је да је у питању чист и потпуни промашај. Испоставиће се сасвим другачије – до краја ове године број корисника таблета приближиће се бројци од милијарду и 250 милиона корисника. Током тих 7 година, Аппле-ов тржишни удео се са почетних 100% смањио на данашњих скоро 26%, али и то је сваки четврти, јел? Наравно да дизајн није једини који је омогућио настанак, развој и успех таблета – заиста су бројни други фактори и утицаји но дизајн је тај који је идеју учинио стварном у сваком поједином делу њене реализације. Па је тако креирана потреба за нечим за чиме потребе није било… и све што уз то иде.

Аутор: Дејан Вукелић

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар