Готово половина меда на европском тржишту увози се из Кине, а истраживања су показала да је 20 одсто увозног меда фалсификовано, те да садржи илегалне додатке.Нови амандман олакшаће избор онима који преферирају домаће.
Већ крајем ове године у ЕУ би могло бити уведено више реда када је реч о пореклу меда, за који потрошачи уопште нису сигурни чији је и каквог је састава, а до краја 2022. решен и проблем порекла сировине у одређеним прехрамбеним производима, којима се у имену сугерише да су, на пример, домаћи, а дешифровањем ситних слова на декларацији се покаже да су тврдње далеко од истине.
То је на конференцији за новинаре саопштила чланица Европског парламента из Хрватске Биљана Борзан истичући да су одбори Европског парламента јуче гласали о ЕУ стратегији „Од поља до стола“, када су изгласани и њени амандмани за измене ЕУ закона по питању означавања порекла хране, попут меда и сухомеснатих производа, пише Вечерњи лист.
Грађани би тако били информисанији при доношењу одлука о куповини хране, поготово ако преферирају домаће. Поред тога, смањио би се простор за „лов у мутном“ и двоструке маркетиншке праксе, те би се промовисали хрватски производи и сировине, поручила је Борзан захваливши европарламентарки у пензији Ружи Томашић, која је супотписала њене амандмане и осигурала јој гласове десних представника у ЕП.
Фалсификовано 20 одсто меда
„Тренутна правила омогућавају коришћење ознаке да је неки мед добијен мешањем меда произведеног у ЕУ и меда који није произведен у ЕУ или му је порекло из ЕУ, без навођења размере или земље порекла. У пракси то значи да производ који има 1 одсто европског и 99 одсто кинеског меда може бити означен као ‘мешавина ЕУ и не-ЕУ меда'“, а једнако и кад је размера обрнута“, тврди Борзан.
Готово половина меда на европском тржишту увози се из Кине, а истраживања су показала да је 20 одсто увозног меда фалсификовано, те да садржи илегалне додатке попут шећерног сирупа, који служе за повећање количине.
„Како бисмо заштитили грађане од преваре, а наше произвођаче од нелојалне конкуренције, морамо да променимо систем увођењем означавања тачне земље порекла или размере у мешавини меда. ЕУ стратегија ‘Од поља до стола’ идеална је прилика да се то уради, али ЕК то није уврстила у мере. Изгласавањем мог предлога Парламент је тај пропуст испавио, а како је Словенија мед уврстила и међу приоритете свог председавања ЕУ, што подржава и већина држава чланица у Савету ЕУ, очекује се да ће ЕК до краја 2021. представити планиране законске промене за мед“, известила је европарламентарка.
За декларацију је потребна лупа
Што се тиче предлога да се прошири обавеза означавања земље порекла за прехрамбене производе на којима је сада довољна ознака „произведено у ЕУ“, навођење тачне земље порекла тренутно је обавезно само за производе попут свежег и смрзнутог меса, рибе и јаја.
„И за млеко и млечне производе, као и месо у месним прерађевинама такође би требало да се наводи тачна земља порекла. На тржишту налазимо производе чија паковања ‘вриште’ домаће, хрватско, јадранско, славонско… а у њима главни састојци увозни. Једини начин да потрошач то схвати јесте да прочита декларацију на полеђини, на којој је прописана величина таква да вам је потребна лупа“, упозорава Борзан.
Истраживања показују да су такве праксе честе када се ради о маслинама, зачинима, сухомеснатим производима и конзервираној риби.
Извор: https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=09&dd=12&nav_id=1921018
