Током 2022. године Србија је увезла воће из 83 државе у вредности 295.660.000 евра, највише из Турске, Грчке, Колумбије, Еквадора и Пољске. У исто време извозили смо у 72 земље и остварили приход од 851.063.000 евра за 420 675 тона воћа. Највише смо извезли у Немачку, затим у Руску Федерацију, Француску, Белгију и САД. Остварили смо у овој трговини суфицит преко 555,4 милиона евра.
Табела 1, Извор: РЗС
Када је у питању 2023. година Србија је од јануара до краја априла остварила извоз воћа у вредности од 227.021.000 милион евра, а количински се ради о скоро 100.000 тона (99.572 тоне). Највише је извезено малина, укупно 22.650 тона малина у вредности од 107.825.000,00 евра (табела 3).
Табела 3 Извор: РЗС
То је мало мање од укупног извоза свих врста воћа у овом периоду. Истовремено, увезли смо 108.004 тона воћа у вредности 114.720.000 евра. Овде се може приметити да имамо већи количински увоз од извоза због сезонског карактера нашег извоза и увоза (мање се извози свежег воћа у првом кварталу, а више увозимо јужно воће). У 2023. години до краја априла увезли смо 1739 тона малина у вредности 5.379.000 евра што је мање од 5% нашег извоза (табела 4).
Табела 4, Извор: РЗС
ИЗВОЗ И УВОЗ МАЛИНЕ 2022.
Свеже малине смо увезли укупно 500 тона у 2022. години и за њих смо платили 1.617.000,00 евра а највећи увоз је био из Пољске. У исто време остварен је извоз малине вредан скоро 360 милиона евра (359.633.000), а количински то је 68752 тоне. Табела 1
Када је у питању цела 2022. година укупан увоз смрзнуте и свеже малине у 2022. години је био 4.427 тона, а вредност тог увоза је била 19.448.000 евра. Највише смо увезли смрзнуте малине из Босне и Херцеговине. Табела 2:
Табела 2, Извор: РЗС
Радовић: 15 % штете од невремена на малинама у 2023. години
Председник Удружења произвођача малина у Србији Добривоје Радовић рекао је данас да је невреме праћено градом протеклих дана уништило око 15 одсто рода малина.
Он је за Бету рекао да је киша са градом захватила део Ужица, Чачка, Ивањице, Пожеге и Косјерића и да је штета 100 одсто. „Род малине је у овом тренутку мањи око 35 одсто јер је и вегетација закаснила, па се нису развили млади ластари што је смањило род за око 20 одсто. Неизвесно је да ли ће се до бербе сачувати и остатак рода јер су честе временске непогоде“, рекао је Радовић.
Ове сезоне, како је рекао, почетна откупна цена малина требало би да буде 350 динара по килограму, а коначна од 400 до 450 динара, док је прошле године била од 500 до 600 динара.
Радовић је рекао да је држава недавно одобрила власницима малих хладњача кредит од две милијарде динара како би исплатили преузети род малина из прошле године јер су чекали да цена порасте и зараде два евра по килограму, а десило се да је цена пала испод цене по којој су их откупили, па нису продали воће и платили дуг произвођачима.
Он је рекао да је била покренута иницијатива да се малина прогласи стратешким производом или производом од стратешког значаја, што би помогло да се домаће тржиште заштитити прелевманима од прекомерног увоза тог воћа.
Прошле године је род малина у Србији, према његовим речима, био око 60.000 тона, а на тржишту се нашло још око 45.000 тона, што значи да је јефтина малина из Пољске и Украјине увезена и мешана са домаћом, квалитетном, да би се извезла и више зарадило.
„Због тога је настао проблем да власници малих хладњача нису могли да продају малине, па је држава понудила кредит да плате дуг произвођачима“, рекао је Радовић.
Извор: Бета
