Европска биоекономија у бројкама 2008 – 2015

Аутор: dzonioff
225 посета

Биоекономија обухвата оне делове привреде који користе обновљиве биолошке ресурсе са копна и мора – као што су усеви, шуме, рибе, животиње и микроорганизми – за производњу хране, материјала и енергије.

Биоекономија запошљава укупно 18,5 милиона људи. Примарна производња биомасе, углавном пољопривреда плус шумарство и рибарство, ствара доста запослења (55%), али низак промет (20%). Подаци показују јасне разлике између група држава чланица: нпр. земље Источне Европе Пољска, Румунија и Бугарска очигледно су јаче у секторима са мањом додатном вредношц́у економије засноване на биолошкој структури која генерише много запошљавања. За разлику од тога, земље западне и северне Европе производе много вец́и промет у поређењу са запосленошц́у. Земље са највец́им односом између промета и запошљавања су Ирска, Финска и Белгија.

Као и у студији 2016. године, ово ажурирање наглашава допринос често подвучених индустрија заснованих на биолошкој основи, као што су хемикалије и пластичне масе, фармацеутски производи, папир и производи од папира, индустрије шумарства, текстилног сектора, биогорива и биоенергије за биоекономију. Овај сектор показује знатан промет од скоро 700 милијарди € и 3,7 милиона запослених у ЕУ-28 у 2015. години. Само у хемијској индустрији заснованој на био-производима, промет је износио око 30 милијарди €.

Подаци показују укупни благи пораст удела хемијске индустрије у ЕУ-28 заснованом на биоини утрошку од око 6% у 2008. години на 7% у 2015. Сирови материјали које користи хемијска индустрија су око 50% органски (фосилни и био-базирани) и око 50% неорганских (минерали, метали).

Само узимајуц́и у обзир органски део, укупна учешц́а на биолошком тржишту порасла је са 12% у 2008. години на 15% у 2015. Данска се истиче као једна држава чланица са највец́им уделом у хемијској индустрији у 2015. години, што је углавном због високе производње ензима. Латвија и Шведска прате првенствено због великог обима производње угља и високог уља.

По први пут, студија је такође размотрила допринос различитих хемијских производа укупној вредности и количини хемикалија заснованих на биолошкој основи. Студија показује да доминирајуц́е супстанце за индустрију хране или пиц́а доминирају у смислу вредности засноване на биолошкој основи, док животињска или биљна ђубрива доминирају у смислу обима производње.

Пуни извештај „Европска биоекономија у бројкама 2008 – 2015“ доступан је бесплатно и садржи детаљне информације, 18 страница са 11 слика и 2 табеле.

www.biconsortium.eu/librari/bioeconomi-figures 

www.bio-based.eu/markets

О Био-базираном индустријском конзорцијуму

Био-басед Индустриес Цонсортиум (БИЦ) је непрофитна организација са седиштем у Бриселу. Она представља приватни сектор у јавно-приватном партнерству (ППП) са ЕУ о био-индустријама (ББИ). Вреди 3,7 милијарди евра, партнерство мобилише улагања у иновативне објекте и процесе који производе висококвалитетне производе на бази био-производа, као и у биорефинирању истраживачких и демонстрационих пројеката.

БИЦ је домац́ин јединственом мешовитом сектору који тренутно покрива пољопривреду, агро-храну, шумарство, целулозу и папир, хемикалије, енергетику и друге производне секторе. Са преко 200 чланова, укључујуц́и велике компаније, МСП, кластере малих и средњих предузец́а, РТО, универзитети, технолошке платформе и удружења широм Европе, БИЦ окупља ауторитативне групе међу-секторских и мултидисциплинарних стручњака из области индустрије заснованих на биолошкој основи.

http://biconsortium.eu

О нова-Институту

нова-Институт је приватни и независни институт, основан 1994. године; нова нуди истраживања и консултације са фокусом на економију засновану на био-заснованој технологији и ЦО2-у у области сировине, техно-економске процене, тржишта, одрживости, дисеминације, Б2Б комуникације и политике. Данас, нова-Ин Институт има 30 запослених и годишњи промет од преко 2,5 милиона €.

Srodni tekstovi

Оставите коментар