Влада Србије донела је Уредбу о максималној малопродајној цени хлеба од брашна типа-500 познатог као „сава“ на 46 динара, а министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић каже да је то урађено како би се обезбедило снабдевање тржишта овим хлебом и како не би дошло до већих промена цене.Татјана Матић је новинарима рекла да је забуну изазвао податак да су неки пекари, пре свега са југа Србије, који су, како је навела, иначе познати по нижим ценама хлеба, повећали неке цене, пре свега производа од брашна.“Малопродајна цена хлеба ‘сава’ убудуће неће моћи да пређе 46 динара. Без обзира на поремећаје на тржишту, пре свега када говоримо о ценама пшенице, Србија има довољно залиха и обезбедиће и додатну интервенцију из републичких робних резерви од 30.000 тона пекарима и млинарима како би ова цена остала стабилна“, нагласила је министарка.
Додала је да ће, ако буде потребе, Републичка дирекција за робне резерве, реаговати додатним количинама а то, како је истакла, у овом тренутку није неопходно.
Министарка Матић је навела да је Унија пекара Србије сагласна са овим мерама Владе Србије и да је управо она договорила овакве кораке на јучерашњем састанку, након чега је Влада Србије донела поменуту уредбу.
Подсетила је да је Влада Србије последњу уредбу овог типа ставила ван снаге пре две године када је максимална малопродајна цена хлеба „сава“ била 46,5 динара.Пре тога, како је навела, на снази је била уредба по којој је та цена била 48,8 динара.
На питање да ли ће садашња ситуација утицати на повећање цена енергената, Матићева је одговорила да што се енергената тиче, Србија стоји доста добро и да се повећање не очекује.
„На глобалној сцени је дошло до повећања цена енергената, а то је сигурно условило и повећане трошкове када говоримо о жетви“, рекла је Матићева.
Још једном је истакла да Србија располаже довољним робним резервама и да се без обзира на било каква померања цена енергената то неће одразити на максималну малопродајну цену хлеба типа „сава“.
Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4582848/uredba-cena-hleba-.html
Како су претходних дана писали медији до скока цене хлеба дошло је најпре на југу Србије. Пекари су поскупљење од пет динара правдали повећањем цена пшенице, брашна и енергената. Четвртина бурека у лесковачким пекарама још увек по старој цени, 100 динара. Хлеб, кифле и пецива скупљи за 10 до 15 одсто.
За разлику од Лесковца у Бујановцу, Врању и Нишу поскупео је и бурек у просеку за 10 динара. У Војводини највећој житници Србије најављено је да ће поскупљења пекарских производа зависити од скока цене пшенице на светској берзи, пошто цена жита на светској берзи никада није била већа.
„Цена пшенице повећана је за 36 одсто. Неки најсвежији податак који имам је да је брашно у августу било 29,50 динара, а да је данас 41, 50“, каже за ТВ Прва Лазар Поповић, прехрамбени технолог „Млинпек пројект“.
Скупљи су и енергенти него летос, па ће уместо 45 до 60 динара по векни хлеба, Новосађани морати да издвоје бар пет динара више за хлеб, а бурек ће коштати до 170 динара за 200 грама.
Како би се нормализовало стање на тржишту праћено абнормалним скоком цена сировина, људи са искуством у пекарској индустрији верују и у интервенцију државе.
„Из робних резерви да убаци одређену количину пшенице која би се прерађивала у нашим млиновима по цени која је приближна оној из августа и да се она нуди пекарима“, каже Поповић.
Енергенти вероватно не, али пшеница ће сигурно бити још скупља до краја године. Од јуче, више у пекарама троше Зрењанинци, али то исто чека и остале житеље северне покрајине у наредних десетак дана.
Извор: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=11&dd=09&nav_id=2054106
