Да ли српски производи могу да буду конкурентни на кинеском тржишту?

Аутор: draganadpetrovic
76 посета

Споразум о слободној трговини са Кином је на неки начин очекиван, јер су га представници српске владе већ одређено време најављивали, каже Катарина Закић, научна сарадница и начелница Центра за студије „Појаса и пута” у Институту за међународну политику и привреду, поводом вести да је почела припрема нацрта овог документа, који би требало да буде потписан до краја године. Оно што је битно видети јесте како ће се формално правно формулисати овај споразум, и какве ће бити конкретно његове одреднице, наглашава она. Чланови тима овог института су пре месец дана завршили израду јавне политике под називом „Могућности унапређења привредне сарадње НР Кине и Републике Србије”, у оквиру које су управо анализиране и трговина и инвестиције.

Што се тиче српског извоза на кинеско тржиште, Закић каже да он јесте драматично порастао, и то на милијарду долара, али је и увоз из Кине доста повећан, тако да је српски дефицит 3,3 милијарде долара.

– Највећи пораст српског извоза на кинеско тржиште је услед извоза непрерађеног бакра из Бора, што би било пожељно променити, и покушати да се више извози прерађен бакар. Србија извози и сребро, резано и сирово дрво, водене пумпе и смрзнуто говеђе месо – наводи наша саговорница.

Илустрација: Србија у Кини највише извози залеђено говеђе месо/ ФОТО: Pixabay

Закључак који је у оквиру претходно поменуте јавне политике дат јесте да је Србији неопходан билатерални трговински споразум са Кином, у оквиру кога би за поједине групе производа (за које наша земља према прорачунима има могућности за извоз у Кину) било потребно тражити потпуно укидање или смањење царина, како би се умањио српски дефицит у трговини са Кином. Упоредном анализом трговине Србије са Кином и ЕУ увидело се да су за неке врсте српских производа знатно веће царине у Кини, него у ЕУ.

– С обзиром на то да Кина има са појединим земљама потписане билатералне споразуме у области трговине, предлажемо да се управо за оне производе за које Србија има могућности да буде конкурентна на кинеском тржишту (попут прерађеног и смрзнутог воћа или дувана), тражи смањење или потпуно укидање царина. То за Кину не би био велики уступак, а за Србију би то пуно значило. Дакле, препорука нашег тима је био билатерални споразум за неке врсте производа, који је знатно једноставнији за преговарање него споразум о слободној трговини – напомиње Закић.

Она сматра да ЕУ сигурно неће гледати благонаклоно на потписивање оваквог споразума, и такву реакцију треба укалкулисати у процену ризика који Споразум о слободној трговини са Кином може донети Србији. Наша земља највећи трговински суфицит остварује у трговини са државама региона (БиХ, Црна Гора, Северна Македонија), али је у исто време и ниво трговине са појединим земљама ЕУ (Немачка, Италија) веома висок. Не треба заборавити ни да у Србију 60-70 одсто од укупних инвестиција долази управо из ЕУ, тако да и фактор инвестиција треба укалкулисати посредним путем у фактор процене утицаја Споразума о слободној трговини са Кином на односе Србије са ЕУ.

Из Привредне коморе Србије наводе да кинеска влада сматра да су споразуми о слободној трговини (ССТ) нова платформа за даље отварање према свету и убрзање домаћих реформи, ефикасан приступ интеграцији у глобалну економију и јачање економске сарадње са другим економијама.

Напомињу да Кина има 24 споразума о слободној трговини у изради, међу којима је 16 потписано и већ на снази. Прве две европске земље које су закључиле споразум о слободној трговини са НР Кином су Исланд и Швајцарска. Споразум са обе земље ступио је на снагу 1. јула 2014. године.

– Ако говоримо о предностима оваквог споразума за Србију, који ће нас на један посебан начин повезати са Кином која је сада најзначајнији фактор глобалног раста БДП-а, они ће се развијати у два смера. Пре свега, у односу на трговинску размену, где ССТ предвиђа смањење или укидање увозне царине за српске односно кинеске производе. Ово ће засигурно довести до повећања обима робне размене између наше две земље – наводе из ПКС-а.

Илустрација: И поједини произвођачи сира из Србије извозе у Кину

Иако Србија ужива статус „најповлашћеније нације” у трговини са НР Кином, царина великог броја прехрамбених производа који се извозе у Кину и даље је висока, а за неке производе се креће од 10 до 35 одсто. Укидањем ових царина, наши прехрамбени производи постају конкуренти на веома захтевном кинеском тржишту.

– Дугорочно гледано, у односу на наше сада ограничене производне капацитете, споразум може бити одличан сигнал за унапређење инвестиционе сарадње. Почев од прехрамбених па до индустријских производа, ССТ мотивисаће инвеститоре да самостално или са стратешким партнерима у Србији размотре нове модалитете сарадње, пре свега улагање у производне капацитете, затим заједничку производњу, наступ на трећим тржиштима али овога пута и на кинеском – напомињу из ПКС-а.

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар