Да ли нас чека поскупљење хлеба и меса?

Аутор: draganadpetrovic
49 посета

Цене уљарица и житарица на берзама широм света достижу вишегодишњи максимум, па тако и у Србији. Соја није на вишегодишњем, већ на историјском максимуму – она кошта 85,5 динара и то без ПДВ-а (са ПДВ-ом око 94). Стручњаци прогнозирају да ће се раст наставити, а треба ли због тога да се бринемо да ће поскупети месо, хлеб и друге основне животне намирнице?Српски ратари годинама су пунили своје силосе и складишта, одлажући продају робе због ниских откупних цена. Ове године ће, чини се, за разлику од претходних успети да напуне и своје џепове.Цена пшенице, кукуруза, сунцокрета и соје од прошле јесени почела је да скаче. За годину дана соја је скупља за 103,57 одсто, а кукуруз за 72,78 одсто, показују подаци Продуктне берзе у Новом Саду.

Илустрација: Цена соје на историјском максимуму/ Фото:Pixabay

Сојом се сада тргује за око 94 динара по килограму (са ПДВ-ом), што је највиша вредност икада постигнута на берзи у Новом Саду. Кукуруз се продаје за oко 27 динара, на нивоу од пре десетак година.

Страх од глади један од главних разлога поскупљења
Сва померања цена уљарица и житарица, које су берзански производи, на берзама широм света утичу и на вредност ових роба у Србији. Мање промене су учестале, али овако текстонски поремећаји нису толико чести, наводе стручњаци.

Агроекономиста Милан Простран каже за РТС да је један од главних узрока за поскупљење житарица и уљарица пандемија коронавируса.

„Пандемија је учинила да западне и богате земље почињу да стварају залихе, они никада нису знали шта су ризици немања роба, оне покушавају да спасавају и да се суздрже од пласмана и повећају резерве јер су њихови грађани постали уплашени“, објашњава Простран.

Додаје да је иста ситуација погодила читаво тржиште сировина, међу којима и племените метале и дрво, које су у време кризе постале врло атрактивне.

Илустрација: И богате земље стварају залихе житарица/Фото:Pixabay

Прогнозе светских стручњака су да се тренд раста цена житарица и уљарица неће зауставити. Штавише, очекује се да до средине 2022. године оне наставе да расту, указује Простран.

Соја из Србије посебно је атрактивна за извоз, с обзиром на то да она није ГМО, па је самим тим квалитетнија и скупља од соје која се производи у остатку света, пре свега у земљама Јужне Америке.

Треба ли да страхујемо да ће поскупети хлеб
Због поскупљења ратарских култура, очекивано је поскупљење основних животних намирница, испред свих хлеба.Агроекономиста Милан Простран сматра да ипак не треба да страхујемо јер имамо још залиха пшенице. Такође, како каже, са ценом хлеба се „не треба играти“ јер је то осетљива категорија, пре свега ако се посматра са социјалног аспекта.

„Мислим да неће доћи до потребе за повећањем цене, а ако дође до тога, то држава може да исконтролише, када је реч о цени брашна типа 500, које мора да се нађе у промету пекара 30 одсто. Држава има залихе пшенице и може да пусти по нешто нижој цени“, наводи Простран.

Да не би требало да се страхује да ће хлеб поскупети, указује и Вељко Јовановић из Привредне коморе Србије.

Илустрација: Хлеб/ Фото:Pixabay

„Повећање цене пшенице би могло да се очекује, али не очекујемо драматичне последице по остале цене у ланцу вредности“, истиче Јовановић.

Према његовим речима, подаци показују да имамо довољне количине кукуруза, пшенице, сунцокрета и соје како за извоз, тако и за домаће потребе.

Уље неће ускоро појефтинити
Када је реч о цени уља, које је већ поскупело, и сада се на рафовима продавница у Србији продаје за 180-190 динара, Јовановић указује да је то последица раста цена свих уља на глобалном нивоу.

„Тренутно је цена једног литра рафинисиног уља од сунцокрета у Републици Србији нижа него цена сировог уља од сунцокрета у региону и свету, тако да домаћи произвођачи одређеним порастом цена штите снабдевеност домаћег тржишта уља паковања од једне литре до нове жетве сунцокрета јер је дошло до глобалног дисбаланса на тржишту уља“, указује Јовановић.

За сада се, каже, не очекује појефтињење рафинисаног сунцокретовог уља, јер у прилог томе иде и чињеница да се очекује и скок цене сировине у наредној жетви.

Поскупљење меса готово извесно
На повећање цене кукуруза додатно би могло да утиче и то што је сетва ове године скупља за чак 20 одсто. То је резултат поскупљења минералног ђубрива и семена.

Када поскупљује кукуруз, очекује се и поскупљење свињског меса, с обзиром на то да је ова житарица један од главних састојака сточне хране.

Илустрација: Већ извесно поскупљење меса/ Фото:Pixabay

Агроекономиста Милан Простран указује да ће због свега тога бити померања у цени свежег меса.

„Ако сељак тови свињу са концентратом у који је ушао кукуруз од 24-27 динара, ту нема економије“, наводи Простран.
Више цене на берзама – више новца у Србији
Оваква ситуација на светском тржишту погодује нашој земљи, која је извозно оријентисана када је реч о аграрним производима.

Према подацима Привредне коморе, у пандемијској години (2020), српски извоз житарица је у односу на 2019. годину повећан за чак 23 одсто. Извезли смо много више него што смо увезли, па је суфицит у размени житарица више од 663 милиона евра.

Најзначајнији спољнотрговински партнери у извозу житарица у 2020. години су земље ЕУ са учешћем у извозу од 84 одсто и потписнице ЦЕФТА споразума, 14,6 одсто.

Од земаља ЕУ највећи извоз житарица у посматраном периоду реализован је у Румунију – 450,1 милион евра, од чега највише кукуруза због даљег извоза преко луке Констанца у остатак света. Следе Италија, Аустрија и Мађарска.

Извор:https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4377972/cene-zito-kukuruz-soja-poskupljenje-hleb-meso-ulje.html

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар