Да ли знате шта купујете и колико то кошта?

Аутор: dzonioff
109 посета

Слажу се потрошачи са гувернерком Народне банке Јоргованком Табаковић, да су трговачке марже у Србији папрене. Оне се у Србији крећу од три до 80 одсто, у зависности од производа, мада има и артикала где разлика између произвођачке и потрошачке цене иде и до 400 одсто. Поједини стручњаци, међутим, тврде да ћар трговаца није баш примамљив, јер скромна куповна моћ нашег купца не би могла да поднесе велике марже.

Најниже марже имају најосновније намирнице – од три до 10 одсто, одећа и обућа просечно 40 одсто. Код колица, седалица и друге опреме за најмлађе, познатих светских брендова – и до 100 одсто, а на луксузу се зарађује и више од 400 одсто

Гувернерка Народне банке Јоргованка Табаковић недавно је изјавила да се јачање домаће валуте није преселило на ценовнике, а да разлоге треба тражити у високим трговачким маржама. Да нас трговци не штеде својом зарадом верују и у удружењима потрошача, али сматрају да то није разлог што се не осећа раст вредности домаће валуте.

Марже јесу велике и негде прелазе и 400 одсто – каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача. – Како се трговцима исплати да током специјалних акција снизе цене и до 50 одсто, а и тада имају зараду колико њихов колега у Европи има и без снижења цена. Ипак, не могу да се сложим да су марже разлог што јак динар није смањио цене. Иза раста динара не стоји јачање привреде у Србији, већ више спољни фактори из Европе. Тамошња инфлација и штампање пара одразили су се и на курс наше валуте.

Економиста Љубомир Маџар каже да је правило да трговац гледа да заради што је могуће више, а то спречава само конкуренција:

– Чим их је више на тржишту који се грабе за тај удео у маржи, вероватноћа високих маржи се смањује и расту шансе да се у цени производа прикаже реални ниво трошкова промета.

Жарко Малиновић из сектора за трговину Привредне коморе Србије каже да су трговачке марже у Србији ниже него у региону и Европи, јер просечна куповна моћ не би могла да издржи велике разлике између произвођачких и трговачких цена:

– У већини категорија марже иду од три до 10 одсто. Најмање зараде трговаца су код прехрамбених производа – код млека, меса, уља, шећера, брашна, крећу се од три до пет одсто. Веће марже су код брендиране робе, која у малим количинама улази у Србији. Ту наши трговци са тако скромним набавкама не могу да рачунају на повољне рабате које имају велике иностране компаније. Марже сигурно нису разлог зашто се јачање динара није преселило на ценовнике. Јер, процентуално јачање динара нема велики утицај на цене. Додатно је то што се многе сировине плаћају у еврима, а није појефтинило гориво, нити струја… Профитна стопа трговца у Србији је око 3,5 одсто, док је у индустрији око 6,4 одсто.

Извор: www.новости.рс

Srodni tekstovi

Оставите коментар