Да ли би промоција побољшала производњу и потрошњу српског сира?

Аутор: draganadpetrovic
288 посета

Колико извеземо сира толико приближно и купимо на инотржиштима. Годишња потрошња сира код нас је мала, свега десет килограма по глави становника, док се рецимо Грци издвајају као велики потрошачи ове намирнице. Њихова годишња потрошња по глави становника износи 30 килограма, казао је за Дневник Бранислав Влаховић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Он наводи да домаћу производњу сира прате проблеми прерађивача који се суочавају са високим трошковима производње, малим примањима купаца и недостатком специјализованих продавница. Осим тога, каже саговорник Дневника, произвођачи нису баш упућени да без промоције нема значајне продаје. Мало раде на томе, јер немају довољно знања, али ни новца, а и неповерљиви су у рекламирање. Мада промоцијама сира може да се повећава продаја и финансијски ефекат прерађивача.

– Сваки произвођач мора да сагледава тржиште, потребе потрошача и конкуренцију како би имао што бољи пласман својих производа. На тај начин може да се оствари већи приход, јер на тржишту постоји конкуренција домаћих и иностраних сирева, па је анализа тржишта и повећање конкуретности битан предуслов успешног пласмана – истакао је Влаховић.

Илустрација: На домаћем тржишту доминирају меки сиреви

Навео је да на домаћем тржишту доминирају меки сиреви због ниже цене и не одвише скупог технолошког процеса, док Србија нема производњу меких и тврдих сирева са плеснима јер су скупи и што за ту производњу требају велика инвестициона улагања.

– Годишње мали и средњи прерађивачи и велике млекаре произведу приближно 60.000 тона сира, а од те количине око 15.600 тона сира продамо у извоз, највише у Руску Федерацију – истакао је Влаховић.

– Око 60% домаћег извоза сира се прода на руском тржишту, а остатак у земље у окружењу Северну Македонију, Црну Гору, Бих и Хрватску. Од извоза сира Србија заради око 55 мил УСД – казао је Влаховић, „док нас увоз сира кошта годишње 53 мил УСД. Сира напољу купимо око 12.000 тона(11.523 тоне), највише од Немаца и Пољака и Хрвата.

Илустрација: Чувени сјенички сир тражи се и у иностранству
Чувени сомборски сир праве два-три произвођача
Влаховић је истакао да имамо дугу традицију у производњи сира, али не и довољно малих произвођача – Чувени сомборски сир у качици прозводе свега два, три произвођача. Исто је тако и када је реч о познатим другим сиревима попут пивничког, пареног мокринског сира, банатског. Треба доста да радимо и на увођењу ознака географског порекла првенствено тих сирева , али и других, затим унапређивати квалитет и стварати сиреве са новим укусима тако што ће се у њих додавати и други састојци попут паприке, мирођије, тартуфа. Морамо унапредити и дизајн амбалаже улагати у знање и маркетинг и радити на сертификацији.

Извор: https://www.ekapija.com/news/3762447/da-li-bi-adekvatnija-promocija-poboljsala-proizvodnju-i-potrosnju-domacih-sireva

ФОТО:Pixabay

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар